Медији наводе да се ради о Станиславу Шиповском, који је рођен у Украјини, у породици совјетског фудбалера Сергеја Шиповског.
Станислав је радио у Варшави, у адвокатској фирми која се пре свега бавила лобирањем. Шиповски је пружио правне услуге одређеним енергетским пројектима, између осталог, како сматра званична Варшава, лобирао је за изградњу складишта течног гаса у Свиноујшћу.
Изградња је почела 2011. године захваљујући субвенцијама ЕУ у оквиру програма „ослобађања зависности од руског гаса“. Према споразуму из 2009. године, који су потписали „Катаргаз“ и пољска компанија ПГНИГ, катарска фирма би требало да постане јединствен добављач гаса, иако складиште још није ни постојало.
Изградња је коштала око 720 милиона евра. Складиште је било отворено са закашњењем, али не због техничких проблема. Једноставно, дошло је до измене споразума између Пољске и Катара. „Измена“ — то је дипломатски речено. У ствари, уговор је био скоро поништен.
Варшава је желела да купује катарски гас не по тржишним ценама, по којима гас нуди Русија, него са „политичким“ попустом. Са своје стране, шеици су рачунали на нормалне тржишне односе па их није занимала тежња Пољске да се „ослободи зависности од Русије“.
На крају су представници катарске фирме инсистирали на принципу „узми или плати“, и сада катарски гас купује само државна компанија ПГНИГ по тржишним ценама и без попуста. На тај начин она сноси губитке, али не сме да одустане од куповине, јер се ради о озбиљном „спољнополитичком“ пројекту.
Наравно да правник Станислав Ш, којем сада прети до 10 година затвора, није могао све то да уради самостално, чак и ако је имао „савезнике“ који су лобирали за тај пројекат у парламенту.
Изгледа да је пропаст пројекта у Своноујшћу резултат деловања пољске Владе, која брка политику, економију и историју.
У овој ситуацији прилично је бесмислено пребацивати одговорност на „руске обавештајце“, тим пре што се руска Главна обавештајна управа никада није бавила економским питањима.
