До данашњег дана не воде се озбиљне научне расправе које би објасниле искуство Титовог времена и Титово наслеђе, каже новинар и коаутор књиге о Јосипу Брозу Титу Славољуб Качаревић.
„Када се помене Тито, на јавној сцени се одједном укључе страсти. Ретко где може да се чује озбиљан разговор на ту тему и она је још увек набијена емоцијама које су, по правилу супротне“, каже Качаревић.
У садашњој масовној култури и естрадизацији људе занимају „лаке теме“, каже професор социологије и филозофије на Универзитету „Унион“ — Никола Тесла, Илија Кајтез.
Најбољи начин за прикривање ствари, према његовим речима, јесте да се бавите мање важним или тривијалним питањима.
За Качаревића је од изузетног значаја питање Титове везе са британским двором и масонима. То питање, како каже, поставио би Титу да је жив.
„Мислим да је то и популарно и важно питање. Наравно, јасно је да ми ништа не би одговорио и да је жив, јер власт никада не открива шифру“, каже Качаревић.
Питање Титових веза са британским двором и масонима, према Качаревићевим речима, истовремено има и ревијални значај, а са друге стране могло би да осветли ствари које измичу данашњим генерацијама. Оне се, због тога што су обавијене велом тајне, приписују натприродној вештини Титове личности и потпирују њен култ који се упорно одржава.
Према Кајтезовим речима, никада нећемо сазнати комплетну истину о Титу јер она многима не одговара. Већина најважнијих Титових тајни због тога остаће закључана у „ризници тајни“, која је формирана око његовог имена и дела.
