Ако је судити према анкетама јавног мнења, историја може да се мења. Тако је, према подацима анкете Sputnik.Мишљења, свега 15 одсто анкетираних, одговарајући на питање ко је одиграо кључну улогу у победи над фашизмом у Другом светском рату, од пет понуђених одговора (Велика Британија, СССР, САД, други или „не знам“) одабрало СССР.
Није ствар у такмичењу типа „ко је више учинио“, ствар је да се из свести грађана Запада брише сећање на жртве које је један народ (у овом случају грађани СССР-а) дао у борби за слободу европских и азијских народа.
Како би се спознале сразмере страдања грађана СССР-а у Другом светском рату, историчар Предраг Марковић користи поређење броја жртава у СССР-у са бројем жртава Холокауста. За Холокауст, који је постао симбол масовних злочина које су починили нацисти, знају сви, каже Марковић, међутим, велика већина западне популације не зна за неколико милиона совјетских заробљеника и не зна за милионе цивила у Русији, Украјини и Белорусији.
„Када би се жртве сабрале, словенске жртве бројем превазилазе жртве Холокауста. У случају Белорусије, и по проценту броја страдалих, број Белоруса приближава се броју европских Јевреја“, објашњава Марковић.
Његов руски колега Владимир Симиндеј, руководилац истраживачких пројеката Фонда „Историјско сећање“ бројевима илуструје улогу Црвене армије у ослобођењу Европе од нациста. Према различитим оценама, каже Симиндеј, Црвена армија ослободила је скоро 50 одсто територије савремених европских држава, не рачунајући европски део СССР-а и претрпела много веће губитке од западних савезника.
„Укупно становништво земаља које је ослободила Црвена армија износило је више од 120.000.000 људи у 16 данас независних европских земаља. У ослобођењу још 6 земаља, Црвена армија учествовала је заједно са савезницима“, закључује Симиндеј.
Зашто на Западу влада уверење да је улога СССР-а у борби против фашизма мања од улоге САД, Британије или Француске? Према Марковићевим речима, запостављање историјске улоге СССР-а има две стране, политичку и културолошку. Политички мотиви повезани су са омаловажавањем Русије и минимизирањем њеног значаја, а културолошка са Холивудом, каже Марковић.
„Када гледате холивудске филмове, у њима нема друге војске сем америчке, по неки британски војник и припадник француског Покрета отпора“, објашњава он.
Симиндеј се слаже са Марковићем око улоге Холивуда у формирању свести у савременим друштвима. Он би волео да види резултате истраживања о томе која је држава имала кључну улогу у победи над фашизмом међу професионалним историчарима.
„Уколико будемо питали професионалне историчаре, они ће сигурно рећи да је, барем на копну, кључну улогу имао управо СССР, и на западу и на истоку, у борби против Јапана. Међутим, треба имати на уму да постоји посебна врста историчара, који политизују историју. Рецимо, у бечким књижарама сам видео књигу чија је кључна порука да је Стаљин малтене гори од Хитлера, да су њих двојица заједно закували ситуацију у Европи, а онда су дошли Американци који су све спасили“, каже Симиндеј.
Историчар Константин Залески сматра да је потцењивање улоге СССР-а у Другом светском рату циљана политика Запада која траје последњих 70 година, али последњих 20 посебно активно.
„Улога СССР-а се не прећуткује, али се сва пажња окреће на улогу (западних) савезника. Тако се ствара утисак да СССР није играо водећу улогу у победи. Притом, западни политичари не само да смањују улогу СССР-а, него покушавају да на њега пребаце одговорност за избијање рата“, сматра Залески.
За западне политичаре Други светски рат и Хитлер само су део историје, као Џингис кан или Наполеон, и немају никакве везе са савременошћу.
Проблем је томе, што су Хитлер и нацисти, освајајући Европу, проносили и нацистичку идеју која је за циљ, између осталог, имала и истребљење и претварање у робље словенског становништва на освојеним подручјима.
„Тај план предвиђао је истребљење и претварање у робље словенског становништва, пре свега у Пољској и СССР-у. Елите би биле истребљене, а народ би био претворен у робове. Пољаци се сада нерадо сећају тога да су њихови садашњи немачки савезници заправо спремали Пољаке за истребљење и нерадо признају да је и њих ипак ослободила Црвена армија“, каже Марковић.
Ипак, према његовим речима, нема бојазни да фашизам може поново да се појави у Европи, барем не у облику у којем је постојао, јер је Немачка од времена рата потпуно ментално промењена. Међутим, до неких облика ксенофобије и мржње према странцима може доћи и долази, али опет не у облику какав је постојао у време нацизма.
