Шетња је почела око поднева на Тргу Бастиља. Неколико стотина људи певало је победничке песме, међу којима су „Последњи бој“, „Тамна је ноћ“, „Случајни валцер“, „Смугљанка“ и „Катјуша“.
Учесници шетње радо су говорили о својим рођацима, чије су портрете донели на трг.
„Моја мајка Маниша Фјодровна родила се 1913. године. Живели смо у сеоцету на Азовском мору, тамо је била риболовачка задруга, а када су мушкарце одвели на фронт, она је завршила курс и постала капетан барке ’Спартак‘, превозила је рањенике и робу. Нисмо успели да се евакуишемо, преживели смо окупацију. У Француску сам дошла не баш тако давно, овде су се преселиле моје кћерке. Њихов отац живи у Кијеву, има 87 година. Сваке године обавезно иде до ’Вечне ватре‘“, прича Надежда Петровна, једна од учесница шетње.
Девојка Наталија донела је портрет војника који није њен рођак, али њена породица чува сећање на њега.
„На портрету је први муж моје баке. Упознали су се током рата. Бака само што је завршила школу, а он је припремао тенкисте у Саратовској школи, био је капетан. На фронт је отишао 1943. године, а касније је изгорео у тенку. Не знамо чак ни његово презиме, само његово име – Фјодор. Бака се, наравно, касније поново удала, али је за њу било важно да до саме смрти сачува успомену на њега, а сада је важно и мени“, прича Наталија.
У редовима „Бесмртног пука“ били су и руске дипломате с породицама, пре свих амбасадор Русије у Француској Александар Орлов и стална представница Русије при Унеску Елеонора Митрофанова.
„То је портрет мог деде по очевој линији. Он је прошао цео рат – почео је од Крима, потом је био у белоруским шумама. Живео је затим у Кијеву, тамо је и сахрањен. Чини ми се да је иницијатива ’Бесмртног пука‘ веома симболична, она нас наводи да се сећамо, да откривамо нашу историју. То је важно за нашу децу, ми ћемо им све пренети“, рекла је Митрофанова.
Породица руског амбасадора донела је на шетњу неколико портрета. „Заједно с нама овде су наши родитељи, они који су се борили. Син мој носи портрет мога оца Константина Петровича, ја носим портрет његовог брата, а моја кћерка портрет очеве сестре. Сећање на њих за нас је свето и веома нам је важно да учествујемо у овом празнику. Наша породица има много прича и добро је што их не заборављамо. То је наше сећање“, прича амбасадор Орлов.
У акцији је учествовало неколико стотина људи. Многи су донели портрете рођака који су се борили у Другом светском рату. Могло се видети мноштво застава, не само знамења Русије и победе, него и заставе савезничких република, као и Грчке и САД.
После концерта шетња се наставила ка гробљу Пер Лашез, где је положено цвеће на споменик руским учесницима француског Покрета отпора. Војне песме чуле су се током целе шетње „Бесмртног пука“.
