Атоми кисеоника пронађени су у мезосфери — горњој атмосфери Марса. То је први пут да је кисеоник примећен у Марсовој атмосфери од мисија „Викинг“ и „Маринер“ 1970-их година.
„Атомски кисеоник у атмосфери Марса је веома тешко измерити“, написала је у саопштењу Памела Маркум, научница на пројекту у Стратосферској опсерваторији за инфрацрвену астрономију (СОФИА).
Red is not its only color: NASA captures Mars you’ve never imagined (PHOTOS) https://t.co/mb8PLbQifL pic.twitter.com/E01GGKMOOc
— RT (@RT_com) May 7, 2016
Деценијама су научници имали проблем да прецизно виде свемир изван Земље због густине и влажности ваздуха.
Да би се тај проблем превазишао, НАСА и Немачки свемирски центар увели су СОФИА, „боинг 747СП“ модификован тако да носи телескоп пречника 2,54 метра док лети на висини од 11-14 километара изнад већег дела инфрацрвене влаге која блокира посматрање у Земљиној атмосфери.
„Да би се посматрали инфрацрвени таласи који су потребни да би се детектовао атомски кисеоник, научници морају да буду изнад Земљине атмосфере и да користе веома осетљиве инструменте, у овом случају спектометар. СОФИА омогућава обе ове могућности“, изјавила је Маркумова.
'I don't hate Earth — but we are talking about Mars' — 'Mars One' candidate (EXCLUSIVE) https://t.co/bzEjfYmunE pic.twitter.com/K42edz4VfG
— RT (@RT_com) May 4, 2016
Верује се да атомски кисеоник има важан утицај на атмосферу Марса, јер утиче на то како други гасови напуштају планету.
Маркумова и њене колеге тек треба да дају тачније цифре колико атомског кисеоника има у Марсовој атмосфери, али рекли су да га има упола мање него што су очекивали. Међутим, та количина могла би да буде резултат варирања у атмосфери. Овај научни тим ће наставити да користи СОФИА за мерење других делова планете да би одредио да ли су у питању та варирања.
Овај налаз могао би да буде ветар у лађа плановима НАСА да пошаље људску посаду у мисију на Марс током 2030-их.
