Када се ради о ненаплативим потраживањима у Србији, ситуација је прилично лоша. У овом тренутку имамо проблем са ненаплативим потраживањима банака према грађанима, према малим и средњим предузећима и према великим компанијама које су пред реструктурирањем.
Проблем са ненаплативим потраживањима је достигао толике размере да грађани дугују 11 одсто њих, док на мала и средња предузећа отпада 33 одсто ненаплативих потраживања. Сваки трећи кредит који су они узели је ненаплатив, рекао је Савић за Спутњик.
Просечно, у Србији је између 22 и 24 одсто ненаплативих кредита, што доводи у опасност целокупан финансијски систем земље, упозорио је он, истичући да се неко решење мора тражити.
Ушли смо у тржишну игру, ваља да тако и играмо
„Налазимо се на путу уласка у ЕУ, где постоје врло јасна тржишна правила понашања где не можете правити никакву дискриминацију ко може, ко не може, шта сме, шта не сме. Ако држава има идеју да решава ненаплатива потраживања тако што ће неко купити по одређеном дисконту та потраживања, онда се то односи на све тржишне играче који желе да учествују у њиховој куповини“, нагласио је Савић.
Констатујући да наша лоша предузећа имају веома велике дугове, пре свега банкама, имајући у виду да та потраживања неће наплатити у скорије време, или ће наплатити само њихов мали део, банке ће их, како је објаснио, понудити некоме ко жели да их откупи.
„У овом тренутку се појавио један инвестициони фонд и за државу Србију би требало да је свеједно да ли је то нека друга банка, да ли је правно лице, или инвестициони фонд из света коме ће продати ненаплатива потраживања. Важније од тога је да реши проблем ненаплативих потраживања“, изричит је Савић.
Он каже да не види проблем у томе што је, према писању медија, интересовање за куповину проблематичних кредита, па тако и власничког удела у задуженим српским фирмама, показао америчком инвестиционом фонду ККР, чији је представник некадашњи шеф ЦИА, Дејвид Петреус. Он је ових дана у влади Србије разговарао са премијером Александром Вучићем.
„Не очекујем од државе Србије да у тржишним условима и моменту преговарања са ЕУ доноси неке дискриминаторне мере које ће некима дати могућност да купе ненаплатива потраживања, а некима неће. Уколико би то урадили упали би у један други проблем, чак и ако ЕУ не би приговорила, а то је који су критеријуми по којима би влада определила којем потраживању треба дати могућност откупа, коме не“, рекао је Савић.
Ствари, како је оценио, треба препустити тржишту.
„Они који желе да се баве том врстом делатности морају само да поштују одговарајуће прописе у којима треба врло прецизно да буде написано каква је процедура, какве су обавезе, ко долази у обзир, која потраживања се могу купити уз одређени дисконт“, каже Савић.
