Месец дана пред одржавање избора у овој држави, лидери албанских ванпарламентарних странка траже да се „Албански опозициони савет“ укључи у преговоре о будућности Македоније. Протест албанских странка у Скопљу на годишњицу терористичког напада у Куманову у тренутку када је политичка ситуација у Македонији „ни на небу ни на земљи“ није нешто што се у македонским круговима лако коментарише.
Скуп на коме је присуствовао и косовски, радикално настројени Аљбин Курти из покрета „Самоопредељење“ забринуо је македонску јавност, за коју његово присуство значи и најаву радикализације албанских протеста, али и страх од могућег понављања „кумановског сценарија“.
Бане Георгиевски, политички аналитичар из Скопља каже да Куманово не би требало да се понови, осим „ако то неко нема у свом сценарију“. Он је уверен да се ништа не дешава случајно, па ни ови протести Албанца, за које каже да „допуњују већ сложену политичку ситуацију“.
„Нећу рећи да су они координирани са протестима македонске опозиције, међутим и те како им иду на руку у стварању опште атмосфере потребе да се промени власт. Оно што мене брине јесте агенда која је манифестована овим протестима“, каже наш саговорник.
Коментаришући подударање датума албанских протеста са терористичким нападима у Куманову прошле године, Георгиевски каже да датум није случајно изабран, подсећајући да је тада ликвидирана група терориста са Косова, због чега је и Курти на албанским протестима у Македонији.
„Аутобуси Албанаца долазе са Косова у Македонију чиме се ствара утисак да је у питању масовна подршка Албанаца опозицији. Ову ситуацију је подгрејао саопштењем и опозициони СДСМ који је тражио да се преиспитају догађаји у Куманову. То је по мени отворено сејање сумње да је тај догађај инсцениран од стране власти што је сасвим у супротности од стварног стања ствари — да се десио терористички напад који су спровели Албанци који су дошли са Косова. Ако томе додамо главне политичке захтеве албанске опозиције, видимо да се добрано ради за потпуну равноправност у Македонији. Да ли то значи федерализација или кантонизација државе или нешто треће, то сада и није тако важно колико је важно то што се ради на мењању друштвеног уређења Македоније“, наводи Георгиевски.
Подсећања ради, током прошлогодишњих немира у Македонији, албанске странке су покушале да искористе прилику и да међу нерешена политичка питања „прогурају“ и Охридски споразум из 2001. године, за који Албанци у Македонији мисле да га је прегазило време. Тај покушај им није до краја успео, али је као проблем остао да лебди у ваздуху. Може ли поново активирање албанског питања додатно да закомпликује ситуацију у Македонији?
Професор Правног факултета у Скопљу Данко Малески за Спутњик каже да то зависи од развоја ситуације у Македонији у вези са свим стварима које су постављене у договорима међу политичким странкама према којима би стварно требало да се иде ка демократизацији политичког система у Скопљу.
„Битно је да се јавно прича о позицији Албанаца у Македонији и ономе што се десило у Куманову. Ако то успемо, ствари ће се смирити. Ако се настави садашња ситуација, могуће је да се радикализују извесне структуре, па и албанска“, каже он.
Малески каже да се никада не може ништа искључити, па ни „ситуација да се Куманово понови“ али је, како напомиње, важно да се народу објасни шта се тачно десило у Куманову, ко су били ти људи, шта је био њихов циљ…. Јавност, сматра он, нема довољно информација о томе и због тога се не може ништа искључити до краја. Он каже да имајући у виду идеологију Аљбина Куртија, његово присуство у Македонији може да има утицаја, али све то, наглашава наш саговорник, не мора да значи ништа ако се на питањима Албанаца у Македонији буде радило.
Скопски политиколог Миријана Најдановска албанске протесте у Скопљу не види као неки проблем, јер сматра да албанске странке у Македонији постају све више грађанске а не националне. Она каже да свакако постоји везаност Албанаца у Македонији и на Косову и да је она и традиционална и историјска и у том смислу не види ништа лоше у томе што је Куртијевом присуствовао на албанском протесту у Македонији.
„Не верујем да у овој политичкој ситуацији Албанци у Македонији стреме неком виду радикализације, јер мислим да је њима доста националистичких парола и да људи почињу да мисле кроз перспективу индивидуе и њеног демократског укључења у политички живот“, наводи она.
У Приштини се, иначе, одржава комеморација у организацији ратних ветерана ОВК, огранка из Ђаковице, поводом прошлогодишњих догађаја у Куманову када је десет бивших припадника или чланова ОВК са Косова, познати као „Кумановска група“, погинуло у сукобу са македонском полицијом и војском.
У овој акцији убијено је и осам припадника македонске државне безбедности за које се верује да их је убио један Албанац, Исамедин Османи. Двадесет и девет Албанаца, углавном са Косова, налазе се у затвору и њихово суђење је још увек у току.
