„Ово је у још један покушај Русије у последњих неколико година. Прво је 2011. предложила реформу европског система безбедности па то није прихваћено из идеолошких разлога. Сада би колективни систем безбедности заиста требало да обухвати све земље у свету“, каже за Радио Спутњик Васић, сада професор на Факултету за пословне студије и право.
Владимир Анохин, потпредседник Академије за геополитичке проблеме, истиче да ванблоковски систем значи да земље одустају од стварања савеза који подразумева „пријатељство против некога“.
„Такав систем само јача напетост у свету. Мислим да би порука руског председника могла бити интересантна за оне земље које се залажу за интензивну економску сарадњу са Русијом, које формирају савезе на принципима узајамног поштовања, на пример, земље БРИКС-а. Нажалост, НАТО, чији је темељ агресија против других земаља, неће пристати на Путинову иницијативу“, сматра Анохин.
Андреј Манојло, политички аналитичар и члан научног савета при Савету безбедности Руске Федерације, сматра да је оваква идеја више него актуелна.
„Запад покушава да обнови стари блоковски систем, али, као што видимо, ови механизми не функционишу у новим условима, који се разликују од хладноратовских. Модерни свет је веома комплексна појава и зато покушај препорода блоковског система не води ка формирању баланса снага него повећава ризик од глобалних сукоба. Доказ томе је НАТО који се још увек руководи застарелом идеологијом и гомила трупе на граници са Русијом, али то не решава ниједно питање које се тиче терористичке претње и европске безбедности“, објашњава Манојло.
Према његовом мишљењу, Путин је у праву када говори о систему колективне безбедности јер би требало развијати принципе на којима је заснована Повеља УН.
„Управо ова институција гарантује ванблоковски систем безбедности. Сличне системе би требало формирати и на регионалном нивоу“, сматра Манојло.
На питање због чега у овом тренутку Путин износи такав предлог, Душан Васић каже да се фашизам поново повампирује а да је један део човечанства заборавио или избрисао из меморије све оне грозне последице које су довеле до губитка 30 до 50 милиона живота.
Идеју руског председника о стварању ванблоковског система безбедности Васић види као позив на повратак изворном начелу из Повеље УН.
Васић подсећа да су 1945. године земље-победнице усвојиле Повељу у којој су дефинисале свој основни циљ — да створе систем колективне безбедности у свету који неће дозволити да се било када појаве такве страхоте које су се појавиле у периоду Другог светског рата. Међутим, није прошло ни десетак година од завршетка рата, а свет се већ поделио на два блока. Прво је НАТО створио свој блок, па је онда иза тога створен и Варшавски пакт, као одговор. Идеја на којој су створене УН и систем колективне безбедности врло брзо се извитоперила и свет се поделио на два блока. У том периоду настала је и трећа групација земаља — то су биле ванблоковске несврстане земље међу којима је тадашња Југославија имала велику улогу. Али, подсећа саговорник Спутњика, тај систем није успео дуго да опстане јер га је надвладао блоковски.
Васић објашњава да је у време Хладног рата настала Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), али да је проблем те организације то што је неколико западних земаља опет превладало.
Због слабости тадашњег СССР-а, успеле су да наметну неке своје интересе, а притом су опет занемарили концепт свеобухватне безбедности. Они намећу правила и диктирају међународне прописе. Чак и кад крше Повељу, они кажу да је то у интересу који је изван Повеље што је само по себи апсурдно. Због тога Путинову идеју о стварању ванблоковског система безбедности Васић види као повратак на изворни концепт безбедности који је замишљен без посредовања блокова.
„Земље су довољно зреле и довољно озбиљне, и руководства у свету досад су се показала као веома мудра јер нису имала ниједан глобални рат од 1945. Дакле, постоји довољан степен свести и зрелости, а сада треба показати одговорности да се систем безбедности врати изворним начелима из Повеље и да ова планета почне да живи и дише на јединствен начин и ослободи се ризика који једнако погађају све земље у свету“, каже Васић.
Он указује да о томе колико је свет повезан говори и чињеница да талас миграција који крене из средишта Азије врло лако погоди Европу, а може да погоди и Русију и САД.
„Изазови су једнаки — војно-политички, географски, климатски, демографски… Сви смо на једној планети у истом лонцу и морамо се на једнак начин и бринути и доприносити. Не може бити безбедности ако било који блок у свету или групација земаља надвлада над другима. То није поента, то није идеја која води очувању безбедности у свету“, закључује Васић.
