Откако се 1975. придружила Европској економској заједници, која ће касније прерасти у ЕУ, односи Велике Британије и Брисела били су контроверзни, амбивалентни и с времена на време затегнути. Лондон се увек држао на дистанци у односу на бриселску администрацију и неке од централних стубова заједничке европске политике, као што су заједничка валута или Шенгенски споразум, а немушти европски одговори на нове кризе само су подгрејали британски евроскептицизам.
Заговорници изласка Британије из ЕУ, „брегзита“, тврде да би повратком пуног суверенитета Британија боље управљала имиграцијом, ослободила се тегобних правила и убрзала економски раст.
Напуштање ЕУ са собом носи велике ризике, сматрају њихови опоненти. Велика Британија ће се, између осталог суочити са могућношћу губитка трговинских повластица са ЕУ, својим највећим трговинским партнером, а на препреке ће наићи и њен веома развијен финансијски сектор. У међувремену, тврде заговорници останка Британије у Унији, „брегзит“ може да ојача националистичке покрете широм континента, од Шкотске до Мађарске, са непредвидивим последицама по европски пројекат.
Овим гласовима придружили су се и на другој страни океана. Бивши амерички министри финансија, државни секретари и секретари за одбрану, у неколико отворених писама апеловали су на Британце да се на референдуму 23. јуна изјасне за останак у Унији, напомињући да специјалне везе између САД и Британије никако не могу да буду замена за ЕУ.
Њима се придружило и пет генералних секретара НАТО-а. Сви они веома отворено упозоравају на негативне последице које ће Британија и њени грађани претрпети због напуштања Уније. А британски премијер Дејвид Камерон упозорио је чак да Eвропи прети рат уколико његова земља иступи из ЕУ.
Ако су свесни негативних последица напуштања Уније, питање сврхе организовања референдума намеће се само. Бивши српски амбасадор у Великој Британији, Владета Јанковић, каже да Британци организују референдум због великог притиска јавности.
„У Великој Британији постоји један, рекао бих, већи део популације који сматра да је Британија у ЕУ само на штети, и то се не може игнорисати. То је нешто што свака политичка странка мора да узме у обзир“, напомиње Јанковић.
Он подвлачи пресудну улогу Вашингтона на британску политику и каже да је могуће да ће порука са друге стране Атлантика играти пресудну улогу у одлуци Британаца о останку у ЕУ.
„Све што се из Европе говори и чини апсолутно нема никаквог ефекта у британском јавном мнењу. Искуство каже да обично бива онако како Вашингтон хоће“, објашњава Јанковић.
Специјалне везе између САД и Британије, које вековима постоје, каже Јанковић, чине осовину НАТО-а, који је пресудно важан и важнији од британског чланства у ЕУ.
„Британско чланство у ЕУ од самог почетка је било, заправо, продужена рука Вашингтона и Британија је у ЕУ зато да би штитила и заступала интересе САД. Али чак и ако би изашла (из ЕУ), НАТО остаје и то се кварити неће и не може“, закључује Јанковић.
Из Америке већ дуже време стижу поруке да би Американци радије видели Британију у ЕУ, него ван ње. То су поручили и одлазећи председник САД Барак Обама и највероватнији кандидат Демократске странке на америчким председничким изборима Хилари Клинтон, а њима се придружује све више утицајних америчких политичких ветерана.
