Према веб-сајту „Рил клир политикс“, тај показатељ износи 55 одсто и то би било рекорд да њен супарник Доналд Трамп није догурао до 65 одсто. То што Американци нису одушевљени могућношћу да имају прву жену председника велики је проблем, и Клинтонова ће веома тешко мобилисати бираче на исти начин на који је то успело првом председнику црнцу, наводи се у чланку.
Други разлог може бити „грешка у анкетама и анализама“; јер, како се напомиње, „ исти људи који су током више месеци били сигурни да Трамп никада неће бити кандидат републиканаца сада су такође уверени да бројке недвосмислено говоре у корист Клинтонове“.
Као трећи разлог наводи се „разочарање бирача“ будући да „две трећине Американаца сматра да њихова земља иде погрешним путем“, а док Клинтонова нуди само постепено кориговање курса, Трамп обећава револуцију постојећег система. То би, додаје се у тексту, могло да буде примамљив предлог за многе Американце, па и за оне којима се Трамп не свиђа.
Штавише — и то је четврти разлог — Клинтонова је „бранилац статуса кво“. Она је већ неколико деценија присутна у политици: као прва дама, затим као сенатор, државни секретар, а после демонтаже династије Буш улази у најјачу политичку породицу у земљи. Већа припадност естаблишменту је немогућа, а то, сматра аутор текста, није баш најбоље у години која је избацила на површину кандидате који немају везе с естаблишментом. Клинтонова тако, и не својом вољом, постаје заштитница постојећег стања којим су незадовољни многи бирачи.
Пети разлог и истовремено одлучујућа предност Трампа јесте његова „велика флексибилност“: Кад је реч о његовом програму, Трамп „може да се држи доста упечатљиво и да говори оно што обични људи желе да чују“.
Шести разлог могу бити „везе Клинтонове са Волстритом“, а како оцењује „Велт“, Трамп овде може да се угледа на демократског претендента за кандидата Бернија Сандерса и да критикује Клинтонову због тесних веза с Волстритом. Како се подсећа, Сандерс је то већ успешно радио и Клинтновој никад није полазило за руком да нађе успешан одговор на те нападе.
На седмом месту разлога за могући пораз Клинтонове је то што „правила диктира Трамп“. Примера ради, како се наводи, Клинтонова је у последње време морала да се суочи с оним што се у војсци зове асиметрично ратовање. Трамп „користи средства која политичари обично или не могу, или не желе да користе, а то му такође даје одлучујућу предност, пошто стално кршење правила тера његове противнике да прелазе у дефанзиву“.
Према оцени аутора текста, осми разлог може бити разлика у језичким стиловима кандидата: док Трамп говори на нивоу ђака трећег разреда, Клинтонова, када образлаже своје политичке предлоге, користи 73.645 речи. Другим речима, за положај председника с једне стране бори се „штребер“, с друге, народни трибун који језиком обичног човека поставља велике циљеве и притом се не упушта у високоумне детаље. Наравно, интелектуалци се смеју Трампу и његовом језику, али тешко да ће ико оспорити чињеницу да обичан језик масовне комуникације функционише боље од оног замршеног.
Као девети разлог новинар „Велта“ наводи „медије који су постали Трампови помоћници“. Ствар је у томе што су, како се истиче у тексту, амерички медији, посебно ТВ канали, одиграли највећу улогу у Трамповом успону. Његови испади донели су му широко присуство на телевизији, приковали су сву пажњу медија на њега. То се показало корисним за ТВ канале, јер им је велики број информација о Трампу донео заначајан раст гледалаца, и сходно томе велики приход од реклама.
Последњи, десети разлог за пораз Клинтонове, верује аутор чланка, јесу „бомбе са одложеним дејством“. Скандал са мејловима још није добио епилог, а истрага ФБИ и даље представља опасност за Клинотнову и њено окружење. Такође нису заборављене старе, недоказане оптужбе против Била Клинтона за силовање, као и примедбе да је Хилари наводно тада штитила свог мужа ради очувања његове политичке каријере. Трамп је већ показао да је у предизборној трци „спреман да користи све те приче против Клинтонове ако она буде критиковала његове мизогене изјаве“, закључује новинар „Велта“.
