Иначе, нови приступ решавању територијалног спора око Курилских острва, који је понудио јапански премијер а руска страна оценила као „конструктиван“, и даље остаје загонетка.
Јапански политички аналитичар Накамура Итсуро каже да је велико питање да ли нови приступ значи да је Јапан прихватио чињеницу да је питање Курилских острва затворено заувек, или Токио ипак тражи нове приступе решавању територијалног спора.
„Сматрам да би једина исправна одлука била да Јапан призна да је то питање затворено. Ако на ово питање заиста буде стављена тачка, руски и јапански лидери немају више о чему да дискутују“, истакао је он.
Подсетимо, Јапан претендује на четири Курилска острва (Итуруп, Кунашир, Шикотан и Хабомаи), док Москва сматра да су Јужни Курили ушли у састав СССР-а након Другог светског рата, у којем је Јапан био поражен и да руски суверенитет над њима није предмет расправе.
Са друге стране, бивши амбасадор РФ у Јапану Александар Панов сматра да би Абе могао да понуди Путину један од „раније прерађених сценарија“.
„Јапан би могао Русији понудити да јој након потписивања свеобухватног мировног споразума преда два од четири острва, док би Русија над острвима Итуруп и Кунашир задржала административна права у наредних 30-50 година“, каже Панов и додаје да је то „компромисна варијанта“ за Јапан.
Виши научни сарадник руског Института за проучавање Далеког истока Виктор Павленко каже за Спутњик да Јапанци никад неће одустати од својих захтева и да је повратак острва услов број један за потписивање мировног споразума. Са друге стране, очигледно је да је Абе „нешто“ понудио Путину, али то се не обелодањује јер би то узбуркало руску и јапанску јавност.
Стручњак подсећа да Русија и Јапан увек заснивају преговоре на неколико споразума, између осталог совјетско-јапанској декларацији из 1956. године.
Ако је то тако, постоје две варијанте.
Прва. Абе је од Путина затражио потписивање мировног споразума и четири острва, док је заузврат понудио неколико иницијатива за побољшање билатералних економских односа. Јапан би чак могао да укине антируске санкције, које су САД наметнуле својим партнерима због украјинске кризе. Додуше, то није ништо ново. О сличној варијанти су још 1997. године разговарали руски председник Борис Јељцин и јапански премијер Хашимото Рутаро. Тада су Москва и Токио разматрали шест економских мера, па су се договорили да потпишу мировни споразум до 2000. године.
Друга варијанта донекле подсећа на совјетско-јапанску декларацију из 1956. године, којом је предвиђено да ће СССР предати Јапану острва Шикотан и Хабомаи након потписивања мировног споразума. У прилог овој верзији иде и чињеница да је декларација из 1956. године за сада једини документ који су потписале и ратифицирале обе земље. Руско руководство је више пута изјављивало да ће се придржавати одредби ове декларацијe. Ипак, у јануару 2016. године шеф руске дипломатије Сергеј Лавров рекао је да „поптисивање мировног споразума са Јапаном“ није исто што и решење територијалног спора.
Постоји могућност да су се стране договориле да наставе преговоре о статусу острва Кунашир и Утуруп у будућности, као и о евентуалној демилитаризацији ових острва и отварању посебне економске зоне у којој би јапански капитал имао повлашћени статус.
Било како било, стручњаци указују на то да је тешко решити курилско питање на обострано задовољство, али може се створити ситуација где ово питање неће бити од пресудног значаја за билатералне односе РФ и Јапана. То није тешко, јер је приступ јапанских предузетника и бизнисмена увек био рационалан. Чак и ’70-их година, у јеку кампање за повратак, како кажу Јапанци, „северних територија“, ова земља је била један од највећих економских партнера СССР-а у „капиталистичком свету“.
