На пример, банка ВТБ у Амурској области током првог тромесечја 2016. године обавила је 82 одсто трансакција у рубљама и јуанима, стоји у саопштењу службе за односе са јавношћу. То је за 52 одсто више у односу на исти период лане.
Према речима Јулије Тишченко, представнице банке ВТБ у граду Благовјешченску у Амурској области, кинески купци плаћају соју и дрвну грађу у јуанима. Руске компаније у јуанима плаћају кинеске машине, опрему и резервне делове, обућу, као и текстилне и прехрамбене производе.
Са друге стране, кинески клијенти ВТБ у рубљама плаћају испоруку руских слаткиша, машина и руске опреме.
У апсолутним цифрама обим међусобних обрачуна у јуанима између трговачких партнера из Русије и Кине износи 58,56 милиона јуана. Удео обрачуна у рубљама је за сада знатно мањи.
Јулија Тишченко сматра да је тај тренд у тренутним условима очекиван.
Кинески партнери радије купују, али и продају своју робу за националну валуту, јер им то смањује трошкове конверзије. С обзиром на колебање курса рубље у последње време, плаћање у за сада стабилнијој кинеској валути није лоша опција ни за руске компаније.
Штавише, током последње две године јуан у односу на рубљу пропорционално није толико ојачао колико је долар, додаје представница ВТБ.
