Већина портала у Србији, а понеки и у Црној Гори, пренели су на годишњицу НАТО бомбардовања снимак из гимназије „Петар I Петровић Његош“ у Даниловграду, чији су ђаци са разгласа пустили звук сирена за узбуну и бацали авионе од папира на којима је писало „Да се не заборави!“
Са разгласа се затим чула песма „Рибље чорбе“ — „Децу ти нећу опростити“.
Праштања због тог „инцидента“ није било ни у Министарству просвете Црне Горе, које је Наставничком већу тражило да ученицима изрекне васпитне мере. Међутим, професори су одбили и да расправљају о кажњавању деце. Вратили су празне папире послате из Министарства, на којима је требало да заокруже казну за шест организатора перформанса.
Епилог — напрасно пензионисање директорке гимназије Славице Павићевић, директном одлуком министра просвете.
Бивша директорка, која је одборница партије Мила Ђукановића у градској скупштини, за Спутњик каже да се због те одлуке Министарства није претерано узбудила, јер је одавно стекла услове за пензију.
„Ни због чега се не кајем, нисам урадила ништа лоше“, каже бивша директорка гимназије за Спутњик.
„То су гимназијалци, самосвесни млади људи, били су изузетно примерни ученици, никада нису имали ниједну казну, а перформанс који су извели за време одмора није нарушио ничији интегритет, ни интегритет мојих политичких убеђења. Једино што су то урадили без питања, али сам се сложила са колективом да не треба да буду кажњени“, каже професорка Павићевић.
Сваког чуда три дана доста, кажњавањем професорке која није казнила децу због анти-НАТО перформанса кратко су се бавили углавном режимски медији, на „свој начин“.
Међутим, бивши ђак гимназије, коме је кажњена професорка била разредни старешина, правник Милан Радовић, иначе најуспешнији алпиниста из Црне Горе, упутио је писмо својој некадашњој школи. Писмо је постало права експлозија на друштвеним мрежама, а пренео га је и портал Принцип. Радовић је подсетио да би демократска земља требала да буде поносна на омладину која је на цивилизован и креативан начин опоменула друштво да заборав — оправдава злочин.
„Пролазно је све. И министри, и политике, и идеологије. Свака сила за времена. Једино ’част и брука живе довијека‘. Ви сте изабрали књигу части и мој дубоки наклон због тога. Ова дјеца, коју сте ви одбили да казните, и због тога трпите, постаће професори, лекари, адвокати, научници, могуће и министри. И увек ће носити поштовање и сећање на ваш величанствен потез који ће им, кроз цео живот, бити брана било каквој бахатости, било каквом атаку на слободу изражавања. Због тога ваша одлука има непролазну вредност која је изнад сваке политике и сваког времена“, стоји у писму.
Бивши ђак није разматрао политичке и идеолошке конотације поступка ученика, само је на неочекиван начин честитао деци, односно професорима што су одбили да поступе по наређењу Министарства и пожелео им да остану на страни слободе, права на мисао и слободну реч. Подсетио је на важну чињеницу заборављену у црногорском друштву — да тајна слободе почива на храбрости. И вероватно зато успео да привуче пажњу многих.
У обезглављеној престижној гимназији „Петар I Петровић Његош“ живот иде даље. А изненађењима никад краја. Професор математике, школска легенда Југослав Благојевић, за Спутњик каже да о општем стању у Црној Гори најбоље говори наредба коју је школа управо добила.
„Данас је по први пут од 1916. године, од времена аустроугарске окупације Црне Горе, стигла наредба и формулари Сведочанстава о завршеном разреду која морају да се пишу латиницом. Ћирилица је дозвољена само ако се родитељ школи обрати посебним писменим захтевом. Немам ништа више да вам додам, осим што би ово изједначио са најгорим видом друштвеног уређења, које се може упоредити са фашизмом“, рекао нам је видно узбуђен професор Благојевић.
Када је „Милосрдни анђео“ дошао у Црну Гору, гимназијалци су имали годину-две, неки нису ни били рођени. Бивша директорка за Спутњик каже да апсолутно нема шансе да је неко од професора учествовао у организовању „узбуне“. Дакле, порив да обележе почетак страдања свог народа, како се то каже, понели су из куће.
И поред званичне политике Црне Горе, која игнорише чињеницу да је референдум једини легитимни начин за одлуку о уласку њихове земље у Алијансу, очигледно не постоји васпитна мера која би натерала грађане Црне Горе да забораве ко их је бомбардовао 1999. године, ко је убијао њихову децу.
