Влада Хрватске само што је пребродила „порођајне муке“, а већ је упала у пост-порођајну депресију. Бански двори због тога би могли да остану без подршке коалиције Мост коју предводи Божо Петров, који је Домољубној коалицији, на челу са ХДЗ-ом, дао у јануару ове године подршку за формирање Владе, и то буквално минут пре него је истекао законски рок.
Да ли ће Хрватска на јесен на ванредне парламентарне изборе могло би да се зна већ у петак јер, ако је веровати Петрову, који је и потпредседник Владе Хрватске — овако више не иде.
Наиме, Сабор (парламент) Хрватске не заседа већ три недеље, јер не може да прибави кворум. Они који углавном изостају су посланици ХДЗ-а, због чега је премијер Хрватске Тихомир Орешковић најавио санкције за посланике који се не појаве у петак у Парламенту.
Међутим, недолазак посланика „само је кап у препуној чаши“ за Петрова, јер човек који је фактички створио ову Владу Хрватске на корак је и да је сруши.
Челник Моста тражи да се испуни договорено, у супротном је спреман да напусти Владу.
„Захтевамо да се почне са одређивањем акцијских пакета реформи. Будући да ми имамо политички хлеб, имамо своје професије, па нама није проблем изаћи из Владе. Могу се догодити само нови избори. Надам се да ће представници странка на крају прихватити оно што смо се договорили на самом почетку, и почети да буду одговорни и да раде посао за који су плаћени“, наводи он.
За разлику од њега, премијер Хрватске Орешковић, тврди, али без аргумената, да је Влада стабилна, јер политичку кризу у Хрватској озбиљно дрма и одлука Поверенства за одлучивање о сукобу интереса, које у среду треба да одлучи да ли ће покретати поступак против првог потпредседника Владе Томислава Карамарка (ХДЗ) због могућег сукоба интереса, пошто су објављени подаци о пословној сарадњи између Карамаркове супруге и његовог пријатеља Јосипа Петровића, иначе саветника мађарске нафтне компаније МОЛ.
Петров је због свих афера како је више пута рекао — затечен, а тронедељно незаседање Сабора схвата и као бојкот усвајања одређених закона, као што су укидање канцеларије бившега председника и смањивање финансирања политичких странка из буџета.
„Ми од тих ствари нећемо одустати, и то је наш услов да постоји Влада“, наводи Петров.
Било како било, ХДЗ и те како има разлога да се брине шта ће Петров да одлучи, јер ако је судити по натегнутим резултатима на скорашњим изборима, а и аферама којима су „окитили“ почетак ове Владе, велико је питање како би се та странка позиционирала на следећим изборима.
Исто важи и за Божу Петрова, чија победа је на претходним изборима била апсолутно изненађење за истраживаче јавног мњења, али и за њих саме. Петров који тренутно држи у рукама конце ове Владе, такође би могао да буде кажњен од стране бирача и ако настави са овом Владом и као изађе из ње. Аналитичари оцењују да би му више користи донело напуштање Владе, то јест, обарање јер би на тај начин како–тако остао донекле чист.
Пад Владе у Хрватској, како пишу тамошњи медији, „не би тешко пао ни ЕУ“, јер ни Брисел није срећан због тренутне ситуације. Томе додају да би сарадња са СДП-ом Зорана Милановића била „куд и камо лакша“, посебно кад је реч о Србији и хрватском тврдоглавом блокирању отварања поглавља за даље преговоре са ЕУ.
У истом тону, хрватски медији наводе и да би за разлику од руководства садашње Владе — која је крајње десна — Милановићева влада била много приступачнија за сарадњу у региону. Подсећања ради, Милановић и Мост су умало направили нову владу, али су се разишли, јер је Милановић наводно покушао да врбује чланове Моста.
У сваком случају није невероватно да Мост у наредним данима оно што је створио и сруши, јер сва је прилика да се странка Фрање Туђмана не сналази у европским и мирнодопским водама.
