Министарство финансија Сједињених Држава је, према писању „Блумберга“, први пут након 40 година објавило податке о дугу те државе Саудијској Арабији. Дуг према Ријаду износи 116,8 милијарди долара, међутим Саудијска Арабија није на челу тог списка већ Кина са 1.400 милијарди, док је одмах иза ње Јапан са 1.100.
Међутим, према мишљењу стручњака за међународну економију Сергеја Калмикова, сума дуга није толико важна колико улога Саудијске Арабије у подржавању доларског система у свету. Он каже да управо зато САД нису објављивале ове податке последњих 40 година, с обзиром на то да је Саудијска Арабија почела да игра важну улогу откад је долар постао једина валута којом се могло плаћати за куповину и продају нафте.
Са друге стране, професор са Банкарске академије Зоран Грубишић каже да ако се сагледа целокупан дуг САД, он износи између 16 и 17 хиљада милијарди долара, што је око 100 одсто њеног БДП-а, међутим Америка није једина развијена држава која има тако висок јавни дуг — ту су и Јапан са 190 одсто, Италија са 120, као и Француска са око 95 процената БДП-а.
„Ако занемаримо апсолутни критеријум задужености, у први план избија поверење у долар као у главну светску резервну валуту. Кина, која има највеће девизне резерве на свету, највећи је инвеститор у амерички јавни дуг. Пекинг држи 1.400 милијарди долара у америчким обвезницама што значи да и даље постоји поверење и спремност земаља са високим девизним резервама да улажу у обвезнице које су номиноване у доларима“, каже Грубишић за Спутњик.
Истовремено, додаје он, многе земље су спремне да наставе да се задужују у доларима, а типичан пример је Србија, која је у последњих неколико година трећину јавног дуга номиновала у доларима, и то углавном због климе на међународном финансијском тржишту коју стварају сами Американци, те је државама повољније да се задужују у тој валути.
Упитан шта може у будућности да се очекује од долара, будући да нико не зна у којим количинама се та валута штампа, Грубишић је упозорио да то изазива одређене ризике и могуће потресе на међународном финансијском тржишту, али да је све то под контролом Америчке централне банке (ФЕД).
Слична је ситуација и са швајцарским франком, истиче саговорник Спутњика, имајући у виду да је количина тог новца далеко већа у односу на БДП швајцарске привреде, али да се ради о мањем утицају на светско тржиште него што је то случај када је реч о америчком долару.
Истовремено, према мишљењу Калмикова, водеће светске земље, попут Кине, постепено прелазе на домаћу валуту када је реч о куповини енергената. Рецимо, објашњава он, Пекинг потписује билатералне споразуме, између осталог и са Русијом, у којима одустаје од монопола долара и прелази на јуан.
„Захваљујући договору између САД и Саудијске Арабије, долар је пре четири деценије добио неку врсту допинга. Ради се о вештачком стимулисању потражње за валутом, чија је вредност упола мања него што она реално вреди по званичном курсу. Долар је прецењен, и зато светску економију тресе грозница“, закључује он.
