У штуром саопштењу са јучерашњег састанка премијера Александра Вучића и делегације ММФ-а само је констатовано да је било речи и о приватизацији 11 компанија у реструктурирању које су одређене као субјекти од стратешког значаја, са посебним освртом на РТБ Бор, ПЕУ Ресавица и Петрохемију.
Пре два месеца Вучић је у разговору са првим потпредседником Европске банке за обнову и развој Филом Бенетом затражио подршку те финансијске институције у реструктурирању РТБ Бора и других јавних предузећа. Да ли је подршку и добио знаће се ускоро, тек процене су да краткорочне обавезе 11 стратешки важних предузећа износе више од две милијарде евра.
У најновијој анализи Фискалног савета упозорено је да би опстанак тих предузећа у државном власништву годишње оптеретио буџет више од 200 милиона евра јер сва послују са губицима и не сервисирају обавезе.
Нерешавање статуса 11 предузећа, која 1. јуна остају без заштите поверилаца, у којима је запослено око 19.000 радника, по оцени Фискалног савета, има потенцијално највећи удар на јавне финансије.
А стратешких партнера или купаца за та предузећа нема. Једино је 1. марта оглашена продаја Галенике, али без успеха, па је рок за подношење пријава за учешћа на тендеру продужен до 27. маја.
Померање рока не би било први пут
Савић подсећа да није први пут да је рок за решавање судбине задужених предузећа у реструктурирању померан, и констатује да за преостале две недеље ништа не може озбиљно да буде решено.
„Очекујем да ће влада, сходно ранијој пракси, вероватно за један број предузећа продужити рок до краја године, или за неколико месеци, посебно ако има наговештаја да постоји неки заинтересовани купац или партнер који ће заједно са Владом Србије, на пример, доћи до решења за нека од тих предузећа“, наводи Савић.
Једно од њих је, каже, ПКБ, и додаје да није реално очекивати да 1. јуна сви повериоци поднесу захтев за наплату 70 милиона евра, колико он тренутно дугује. Поготово што је то предузеће са значајним потенцијалом.
„Нису сва предузећа у истој позицији и верујем да влада неће приступити механички тако што би или понудила откуп тих ненаплаћених потраживања, или их оставила на милост и немилост повериоцима“, оцена је Савића.
Он подсећа да по новом закону о стечају, они који контролишу 51 одсто ненаплативих потраживања, односно дуга, предузећа могу да затраже решење, било у репрограму обавеза, било да се неки део фирме узме под контролу, да можда уђу у управу предузећа.
Не верујем да ће их пустити „низ воду“
Могу, напомиње Савић, и да пусте предузеће „низ воду“, да оде у класичан стечај, а повериоци дуг намире из ликвидационе имовине фирме. Он, међутим, не верује у такав сценарио када су по среди нека предузећа, попут ПКБ-а.
„Шта ће влада урадити не знам, има јако мало времена за неко смислено решење. Мислим да боља ситуација није ни са три велике фабрике у оквиру хемијског комплекса, где је, како сада ствари стоје, лоптица на страни руских компанија. Оне су у неком тренутку исказале интересовање и за Азотару и Петрохемију и за МСК, имајући у виду да су они највећи повериоци ових предузећа, да их у највећој мери снабдевају нафтом и гасом и да су по том основу највећи дугови тих предузећа. Нажалост, држава у овом тренутку није успела да направи добар споразум са руском страном, тако да је њихова судбина неизвесна“, каже Савић.
Ништа, сматра, није боље ни са прибојским ФАП-ом. Тешко је замислити после оних прича о тражењу партнера у Финској да ће он 1. јуна отићи у класичан стечај, што би, како каже, требало да се деси, јер тамо, за разлику од рецимо ПКБ-а, нема много услова да се организује нека производња.
„Свако је предузеће прича за себе и заиста не очекујем да ће влада 31. маја, односно 1. јуна тако радикално ствари пресећи у корену, а не очекујем ни да се може наћи решење за 20 дана, а нису могли да га пронађу толике године. Остаје да видимо шта влада намерава да предузме, али свакако неће бити радикалних решења у смислу гашења предузећа“, мишљења је Савић.
