Због своје санкционе политике Европска унија годишње губи више од 115 милијарди евра, а Сједињене Америчке Државе само 15 милијарди долара.
„Трговинска размена ЕУ са Русијом пала је са 326,5 милијарди у 2013. на 210 милијарди евра у 2015. години. У исто време је трговинска размена Америке са Русијом пала са 38,2 милијарде на 23,6 милијарди долара“, израчунао је извршни директор Трансатлантске академије Стефан Сабо.
Међутим, у Европи не постоји јединство када је реч о антируским санкцијама — у ЕУ непрестано расте број оних који се противе тим мерама.
Сабо сматра да ће европско јединство у вези са санкцијама бити тестирано након серије избора у ЕУ који следе, посебно након француских председничких избора и парламентарних избора у Немачкој.
Нова америчка администрација, такође, преузеће Белу кућу почетком наредне године.
„Санкције јако погађају чак и земље ЕУ које се противе њиховом скором укидању“, наводи Сабо.
Немачки и француски бизнисмени стално упозоравају да су антируске санкције јако погодиле одређене економске секторе унутар њихових земаља.
„Они тврде да су САД политичким и економским притисцима и уценама натерале европске владе да се сагласе са санкцијама које им наносе штету“, додао је Сабо.
Од санкција, пре свега, страдају велике немачке компаније, које су инвестирале у заједничке компаније у Русији и које у Русији имају своја представништва. У сличној ситуацији су и француски и италијански привредници, али и привредници других земаља ЕУ. Бизнисмени сада покушавају да изврше притисак на своје владе како би санкције биле укинуте или барем ублажене.
Са друге стране, руска економија се потпуно адаптирала на такву ситуацију, добро се носи са свим притисцима, а њена привреда чак бележи раст.
Међутим, већ сада је извесно да Брисел намерава да продужи санкције Русији, упркос различитим ставовима који владају у ЕУ. То је данас потврдила и висока представница Европске уније за иностране послове Федерика Могерини у интервјуу за немачке медије.
„Укидање рестриктивних мера условљено је са потпуном имплементацијом Минских споразума. То није урађено… Разлике у нашој санкционој политици су увек постојале. Вероватно ће тако бити и даље. Али, без обзира на размимоилажења, јединство се увек одржава. Ми ћемо се држати тог принципа и одлуке доносити заједно“, рекла је Могеринијева.
Неименовани дипломатски извор у Бриселу оценио је за РИА Новости да ЕУ недостаје „политичке храбрости“ да укине санкције Русији у ситуацији када САД сматрају да је потребно да се настави са санкционим притиском на Русију због ситуације у Украјини.
Он је указао на чињеницу да је, упркос паду прихода руске привреде од извоза нафте, пољопривредна производња у порасту — њен раст је у 2015. години износио 3 одсто БДП-а.
„Када санкције буду укинуте, француски и белгијски произвођачи неће моћи да нађу своје место на руском тржишту, јер ће оно бити заузето“, рекао је извор.
Амбасадор Немачке у Москви Рудигер фон Фрич је оценио да су санкције против Русије „инструмент политике, а не казне“ и да ће оне пре или касније бити укинуте.
Економске санкције ЕУ против Русије истичу 31. јула ове године. У марту је Могеринијева изјавила да одлука о продужењу рестриктивних мера неће бити аутоматска, већ ће се то питање разматрати на самиту ЕУ у јуну.
Санкције против Русије Запад је увео у пролеће 2014. године због кризе у Украјини и уласка Крима у састав Руске Федерације.
