Парадокс за парадоксом; тако бисмо, у најкраћем, могли да опишемо политичке прилике у земљама бивше Југославије. У Македонији, парламент је отказао већ заказане изборе на које се пријавила само једна (владајућа) партија; Хрватској прети могућност од расписивања других избора за годину дана, а у Црној Гори је парламент изгласао реконструкцију владе без присуства предлагача.
Иако су разни куриозитети забележени у политичкој пракси земаља насталих на наслеђу СФРЈ, одсуство предлагача у парламенту у моменту када треба да образложи избор нових министара, још се није десио, све док црногорски премијер Мило Ђукановић, увређен скандирањем опозиционих посланика, није напустио заседање Скупштине Црне Горе.
Ипак, посланици су изгласали реконструисану владу „изборног поверења“, како ју је назвао председник парламента Ранко Кривокапић, који је на истој седници смењен са дужности. Црногорска влада освежена је Миодрагом Вујовићем као потпредседником и Миленком Поповићем, Рашком Коњевићем, Гораном Даниловићем и Борисом Марићем на местима министара пољопривреде, финансија, унутрашњих послова и рада и социјалног старања.
Расплет у режији НАТО амбасада
Министри, за које су, поред владајуће ДПС гласале и њихове партијске колеге из опозиционих партија, нису добили подршку најширег опозиционог блока, Демократског фронта (ДФ). Један од лидера ДФ, Андрија Мандић, каже да се у Скупштини Црне Горе десио расплет ситуације коју су режирале амбасаде водећих НАТО држава, а главни „извођач радова“ био је премијер Мило Ђукановић.
„Јуче смо, на веома чудан начин, добили реконструкцију Ђукановићеве владе, где су неколике опозиционе странке делегирале своје представнике. Ђукановић је успео да ту операцију, иза које стоји само шест опозиционих посланика, представи као избор ’владе изборног поверења‘. Дакле, реконструкцију је покушао да подигне на много већи ниво и да на тај начин одговори, наводно позитивно, на захтеве које су имали људи који су претходних месеци протестовали у Подгорици, да се формира права прелазна влада, а која нема никакве везе са овом владом, која ће симулирати прелазну владу“, каже Мандић.
Политичка криза у Црној Гори је, према Мандићевим речима „већа него што је била јуче, а јуче је била већа него што је била прекјуче“.
„Црна Гора је, са великим конфликтним потенцијалом, са нестабилношћу која се уочава на сваком кораку, заробљено друштво од стране премијера Ђукановића, људи из организованог криминала, а све се то, под диригентском палицом водећих НАТО земаља, покушава представити као нормалан демократски процес“, категоричан је Мандић.
Овако реконструисана влада не може бити гарант фер и демократских избора, каже Мандић, јер нови министри не могу да контролишу најважније пунктове власти који служе за крађу избора.
„Немогуће је један оболели систем попут ДПС-а, подешен за крађу избора, са неколиких тачака зауставити у његовој основној делатности. ДПС, од свог оснивања, па до данас, краде изборе. ДПС није могао да контролише ни њихов коалициони партнер, СДП, која је по дубини имала око две хиљаде људи у државној администрацији, а сада ће неколико министара и око 200 људи који ће ући у неке управне одборе успети да је исконтролишу“, објашњава Мандић.
За Мандића је „влада изборног поверења“ симулирање предлога Демократског фронта да се формира прелазна влада на бази коминистара, где ДПС не би могао да надгласава министре из опозиције.
Различити мотиви актера
За доцента београдског Факултета политичких наука Милоша Бешића врло је важно како се нова влада назива. Док је дојучерашњи председник црногорског парламента владу назвао „владом изборног поверења“, за ДПС она је влада континуитета која је реконструисана. За део опозиције који је ушао у владу она има циљ да обезбеди фер и поштене изборе.
„Имали смо несвакидашњу, неспецифичну, могу рећи и чудну ситуацију у којој је условљавањем једне партије, Позитивне Црне Горе, дошло до споразума који је каснио у односу на оно што је била иницијална идеја и који је праћен дугим процесом преговарања, након чега је добијен овај исход“, каже Бешић.
Док влада не буде била конституисана нећемо моћи да знамо њене домете, зато што, према Бешићевим речима, постоје различити мотиви актера који чине нову црногорску владу. Опозициони актери, према Бешићевом мишљењу, улазак у владу доживљавају као прилику за разградњу система који је ДПС установио 1990, а не као прилику за изградњу изборног поверења.
Такође, још увек се не знају политички мотиви опозиционих партија које су ушле у владу. Не зна се хоће ли новоформирана тројка, СДП, УРА и Демос, на изборе ићи у коалицији или засебно, а посебну динамику црногорском политичком животу даје чињеница да је парламентарна већина, како Бешић каже, провизорна, јер се влада састоји од већинског ДПС и опозиције.
„Када се у Скупштини буде одлучивало, већина ће увек бити на граници, мислим да ће у тој ситуацији, као и до сада, Позитивна Црна Гора, са малим бројем посланика, одлучивати о врло битним политичким процесима који ће се дешавати до избора“, закључује Бешић.
