Македонски распуштени парламент је поново сазван по одлуци Уставног суда те државе како би донео одлуку о отказивању ванредних парламентарних избора који је требало да буду одржани 5. јуна. На овај начин у Македонији се политички сат враћа уназад и чини се правни преседан, јер је парламент осим одлуке о изборима поништио и део договора македонских партија из Пржина по коме су у прелазној влади нека министарска места припала опозицији. Према речима саговорника Спутњика Банета Георгиевског, ово би могло да значи и повратак Николе Груевског на место премијера.
„Ако су враћени министри из владе Груевског, онда је логично и да се на место премијера врати Груевски. Прекршене су све правне процедуре и норме, а оно што је правно било неизводљиво ипак је нашло формулу да се уради преко Уставног суда. При том, Уставни суд је већ једном одбио овакву иницијативу а сада је прихватио. Очито је направљен правни преседан и то је рекла и сама председница Уставног суда. Тако је настала ситуација да тело које је распуштено и које је могло да заседа само у случају неке екстремне ситуације, поново почиње са радом“, каже наш саговорник.
Он наглашава да му се чини да иза свега стоји неки договор, како каже, свих са свима, јер је опозиција необично мирно прихватила да њени министри постављени по договору из Пржина у прелазну владу буду смењени. Исто тако, примећује он, и реакција Европске уније је прилично млака, па му то додатно говори да је неки договор постигнут.
„Мало је нејасно да ли је договор из Пржина још на снази, јер једна од тачака — смена опозиционих министра — већ је прекршена. Чудно је да је опозиција, која је гласала за прву тачку, за укидање избора заказаних за 5. јун, знала да ће друга тачка дневног реда у парламенту бити смена њихових министра, остала на гласању. Ако томе додамо и да ће парламент да поништи одлуку о аболицији свих политичких актера у афери ’Прислушкивање‘ значи и опозиције и позиције, ствари постају још чудније“, истиче Георгиевски.
Он у исто време напомиње да ће бити врло чудна сарадња министра из кабинета Груевског који је, према договору из Пржина, својевремено поднео оставку, са Специјалним јавним тужилаштвом, јер је и оно једна од одредби тог договора.
„Сада треба да сарађује са министрима који су на неки начин део неких процеса. Ситуација је наоко и правно и политички запетљана, али верујем да ће се врло брзо показати шта се иза свега овога крије“, уверен је наш саговорник.
Подсећања ради, једина листа која се пријавила за изборе 5. јуна била је листа бившег премијера Николе Груевског ВМРО-ДПМНЕ. Опозиција, коју предводи СДСМ Зорана Заева, још раније је тражила да се избори одрже на јесен јер, како је тврдила, нису испуњени сви услови из Пржинског договора, који су потписале четири водеће македонске и албанске партије под патронатом ЕУ и Америке о условима одржавања ванредних парламентарних избора у Македонији.
Ово је, иначе, други пут да се у Македонији одлажу ванредни парламентарни избори, који би требало да ту земљу извуку из кризе, која траје дуже од годину дана. Нови датум избора није утврђен, а Уставни суд је суспендовао све предизборне активности. ЕУ је поздравила ову одлуку уз саопштење да се нису стекли услови за одржавање избора, како је првобитно планирано — бирачки списак и слободни медији.
Иначе, четири најутицајније политичке партије су у Пржину у новембру прошле године договориле да ванредни парламентарни избори у Македонији буду одржани 24. априла, али су они одложени за 5. јун.
Македонија је у политичкој кризи од фебруара 2015. и избијања скандала са прислушкивањем, када је опозиција оптужила владајуће странке да су прислушкивале 20.000 људи, укључујући полицајце, судије, новинаре и дипломате, што је бивши премијер Никола Груевски негирао.
Криза је додатно продубљена када је македонски премијер Ђорђе Иванов одлучио да помилује оптужене за прислушкивање, чиме је обустављен кривични поступак против више десетина политичара, укључујући Груевског, али и лидера опозиције Зорана Заева, за кога је владајућа странка приказала снимак на коме се наводно види да уговара мито за неки посао. Ово председничко помиловање изазвало је љутите реакције главних странака, ЕУ и уличне протесте у Скопљу и другим градовима. ЕУ је тражила хитно поништавање одлуке о помиловању.
Поступак оцене уставности одлуке о самораспуштању Собрања покренут је пред Уставним судом на предлог Демократске уније за интеграције, политичке партије Албанаца. Парламент је распуштен 23. фебруара ове године.
