„Ово није прво ширење Алијансе и наравно ниједан круг ширења није побољшао наше односе са земљама које су одлучиле да ступе у НАТО. Колико је било разговора о томе да ће нпр. балтичке земље и Пољска ступивши у НАТО, напокон, заборавити своје историјске увреде и да ће као државе-чланице Алијансе њихову политику одређивати прагматични интереси који не могу бити везани за одржавање добросуседских односа са Русијом“, рекао је Грушко руским новинарима након дводневне седнице шефова дипломатија НАТО-а.
„Међутим, ми видимо да само ширење ствара психологију државе поред фронта, у суштини, ствара нове или помера старе линије подела у Европи и противречи самој потреби за стварањем новог система колективне безбедности континента који треба да уједини напоре у борби против нових претњи и ризика“, додао је он.
Грушко сматра да се то у пуној мери односи и на Црну Гору. Он је нагласио да се „у случају Црне Горе као никад пре види геополитичка позадина, жеља да се покаже свету да је политика отворених врата жива“.
„Ствар је у томе да је тако, убрзаном процедуром пријема коју је НАТО применио према Црној Гори, сама Алијанса прешла преко својих критеријума према кандидатима. Између осталог, од кандидата се тражило да они реално могу да дају допринос заједничкој европској безбедности, регионалној безбедности, одбрани земаља Алијансе, да међу њиховим становништвом постоји широк консензус за ступање у Алијансу“, рекао је стални представник.
Он је објаснио да у случају Црне Горе „ничег од тога нема“.
„О каквом озбиљном доприносу безбедности се може говорити ако је реч о земљи чије оружане снаге броје 2.000 људи? И наравно, ако погледамо на ситуацију са садашње позиције, ступањем Црне Горе у НАТО, појава црногорских војника који ће штитити од ’агресије‘ балтичке земље, личи на театар апсурда“, изјавио је Грушко.
Према речима дипломате, „очигледно да је то још један у низу корак који слаби регионалну безбедност и продубљује поделе, укључујући балкански регион“.
