Руси кажу да странци не знају да пију вотку. Пре свега, она се не служи са ледом и лимуном! Пије се „чиста“ и фино расхлађена. Пије се из посебних чашица, претходно охлађених, најчешће од 50 милилитара, односно, како Руси кажу — грама.
Вотка се пије на искап и никако на празан стомак. Одмах за њом узимају се залогаји традиционалне руске закуске: кисели краставчићи, туршија, усољене печурке, црни (бородински) хлеб који се често само помирише, свињско сало, кромпир, салате, месо, димљена риба, икра и остале ђаконије, које су незаобилазни део руске трпезе.
Руси кажу да би уз вотку обавезно требало јести храну са пуно масноће.
Лекари објашњавају да масноће помажу човеку да се не напије, али упозоравају да такве комбинације изузетно оптерећује јетру.
„Пробати“ или пити вотку са Русима и „на руски начин“ посебан је доживљај. Они држе дуге здравице, са чашама подигнутим у вис. Добри су говорници, па речи из њих просто саме излазе. Најчешће их посвећују некоме, рецимо госту… Говоре их емотивно, у даху, или пак духовито — у зависности од повода, прилике и расположења. На таквим скуповима, по правилу, увек је забавно. Прича се о историји, политици, препричавају се анегдоте из живота… Могу се чути и руске поштапалице, пословице, досетке, попут оних: „Свеједно да ли је вотка добра или лоша… Вотке никад доста!“
Када се куцају чашама, Руси се не гледају у директно очи.
Након што се искапи, флаша се обавезно ставља испод стола. Руси верују да је празна боца на столу знак сиромаштва, па то избегавају. Да би се избегло пијанство и мамурлук, они искусни потежу и за бројним триковима. Многи Руси уочи прослава попију по једно сирово јаје. Кажу да је то најбољи начин да се човек пробуди трезан.
Лекари се, међутим, противе таквој методи, јер сирова јаја најчешће преносе салмонелу. Зато многи узму кашику маслиновог уља. Руски лекари препоручују и чашу јаког чаја од нане са лимуном. Ако до мамурлука, ипак, дође, Руси тврде да помажу расо, минерална вода, бујони, топли туш и шетња на свежем ваздуху. Кафу је, додају, боље не пити јер повећава ионако повишен крвни притисак и самим тим оптерећује срце.
Ипак, они трезвенији саветују да се вотка „пије паметно“ — умерено. Међутим, вотка није само пиће за душу и мерак. Вотки се у Русији приписују и лековита својства, а називају је и „водом живота“.
Од давнина се веровало да јача имунитет и да има благотворна дејства на здравље, уколико се конзумира у „разумној мери“. Испијање не више од 30 милилитара вотке дневно помаже код тромбозе, снижава повишен холестерол и побољшава циркулацију.
Родитељи умачу газу у вотку и њоме спуштају температуру код деце, вотка са бибером се користи као лек против прехладе, а посољена за немиран стомак и проблеме са пробавом. Облоге од вотке могу да ублаже и бол уха или да се користе код реуматизма, а испирање уста вотком ублажава зубобољу.
Лечење рана и опекотина вотком у руској народној медицине познато је од памтивека. Вотка дезинфикује ране, а у случају опекотина могу се избећи пликови. Кажу да од херпеса на уснама неће остати ни трага, ако се на то место нанесе вотка.
Руси своје национално пиће користе и у куварству, као додатак многим јелима, у домаћинству — као средство које отклања нечистоће, мрље, флеке, па чак и у козметичке сврхе.
