Научници широм САД покушавају да изведу подухват за који многи налазе да је узнемирујући — да створе ембрион који је делом људски, а делом животињски. Научници се надају да би овај ембрион, познат као химера, могао да послужи у лечењу оболелих од широког спектра болести.
Један од начина коришћења химере могао би да буде стварање експерименталних животиња на којима би се истраживали начини лечења одређених људских болести. Или нешто што данас звучи као научна фантастика, али научници сматрају да је изводљиво: одгајање домаћих животиња које имају поједине људске органе. Ови органи користили би се за пресађивање на људе.
Међутим, велики је број научника који сматрају да би се креирањем химере прешла „црвена линија“. Један од њих је и Стјуарт Њуман, професор биологије и анатомије ћелија на Универзитету Њујорк, који сматра да би се креирањем химере пореметио смисао човечанства који је миленијумима усађиван у људска бића.
Питање везано за химеру постало је толико осетљиво да је амерички Национални здравствени институт ставио мораторијум на финансирање истраживачких пројеката везаних за њу, све док трају етичке расправе. Један број научника, међу којима је и биолог Пабло Рос са Калифорнијског универзитета, користе алтернативне изворе финансирања.
„Не покушавамо да створимо химеру како бисмо створили монструма, већ у биомедицинске сврхе“, убеђен је Рос.
Росови напори усмерени су на стварање панкреаса који би, теоретски, могао да буде пресађен у човека. Да би то постигао, он убризгава људске матичне ћелије у тело свиња. Међутим, оно што читав подухват чини веома контроверзним је његова несигурност — иако се Рос нада да ће успети да одгаји панкреас, ћелије могу да оду у другом правцу, на свињски мозак, на пример.
Та могућност отвара нова питања о моралности коришћења животиња у медицинским експериментима. На ту другу могућност указује професор Њуман, и она је толико монструозна да ју је тешко чак и замислити. Пошто су матичне ћелије које се убризгавају у свиње људског порекла, може се десити да се у телу свиње развије људски фетус, напомиње Њуман. Или можда нешто још горе, јер Њуман не искључује могућност да би у том случају могло да буде рођено биће које би се састојало од људских и свињских делова тела.
За професора биоетике на Универзитету Аризона, Џејсона Роберта, химера је проблематична зато што многи људи сматрају да је у људски ДНК уписано нешто свето.
„Давање животињама потенцијала људских бића могло би да значи етички проблем, чак и играње бога“, сматра Роберт.
Са друге стране, Рос пориче да се научници играју бога и тврди да само користе технологију за побољшање живота људског рода. Свестан је, каже, етичких проблема везаних за химеру, и предузима кораке уколико се експерименти крећу погрешним путем. Ембрионе које убризгава пушта да се развијају најдуже 28 дана, после тога их узима из животиња и анализира их. Тврди да постоје начини да се спречи да ембриони оду на погрешна места и да никада не би допустио да се животиње у којима је химера размножавају.
„Свесни смо етичких проблема. Један од разлога због којих експериментишемо на начин на који радимо јесте што желимо да пружимо научна сазнања која су везана за етичке проблеме“, каже Рос.
У експерименте са химером укључени су научници са бројних америчких универзитета, а финансирање њихових пројеката су, после стављања мораторијума од стране Националног здравственог института, преузели америчко Министарство одбране и калифорнијски Институт регенеративне медицине.
