Ова претпоставка је дата као резултат дводневних разговора министара спољних послова НАТО-а и начелника Генералштаба који су одржани у Бриселу 19. и 20. маја.
Представници Француске и Немачке током разговора су се залагали за приближавање Москви и одржавање седнице Савета Русија–НАТО током јулског самита у Варшави.
Остале чланице НАТО-а биле су скептичне према овој идеји.
На пример, источноевропски дипломата рекао је за Фајненшел тајмс да разговори са Русијом нису за смиривање Москве, већ да убеде људе у Бриселу, људе који много брину да ће наљутити Путина.
Он је додао да се Русија само игра са НАТО-ом.
„Рат речи“ између Русије и НАТО-а постаје све више „забрињавајући и ратоборнији“, наводи лист.
НАТО планира велико нагомилавање војске на свом источном крилу, а Москва је обећала да ће на то одговорити. Почетком недеље британски генерал Ричард Ширеф упозорио је да је у наредних годину дана могућ прави рат са Русијом.
Ово је довело до детаљног преиспитивања унутар НАТО-а због потребе да се смање тензије.
Британски министар спољних послова Филип Хамонд оштро је критиковао генерала због његовог узнемирујућег понашања и употребе неодговорног речника.
„То је врло спекулативан и потпаљив речник и бојим се да одавде изгледа као да је повезан са повећањем публицитета“, изјавио је Хамонд за ФТ.
Он је додао да је дијалог најбољи начин за смањење тензија са Русијом.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да се пакт труди да избегне „неразумевања, погрешне интерпретације и лоше прорачуне“ да би омогућила да ствари не измакну контроли.
НАТО константно тврди да Русија представља претњу, чиме оправдава распоређивање својих снага у Источној Европи. Алијанса планира да постави четири или пет батаљона у балтичке земље и Пољску. Одлука о томе биће донета у Варшави. Москва је саопштила да није заинтересована за сукоб, али да ће дати одговарајући одговор на стратегију НАТО-а.
