Европски савезници нe подлежу под притиском америчких колега, јер не деле све европске чланице Пакта забринутост због њених источних граница, наводи ВСЈ. Јачање источних граница профитабилно је само источноевропским државама, док су земље Западне Европе више забринуте због опасности од стране ДАЕШ-а.
Упркос уверавањима САД, данске власти, на пример, изјављују да је потребно више средстава него што они имају, тако да земља не може да игра активну улогу у формирању батаљона за Пољску и балтичке земље. Норвешка, наставља лист, аргументује одбијање тиме да се она и сама граничи са Русијом и да треба да брине о заштити своје границе.
Сличне изјаве изазивају очигледно незадовољство у Вашингтону. Како демократе тако и републиканци све чешће критикују европске савезнике да нису вољни да плате за сопствену одбрану, користећи ресурсе САД у региону. Председник САД Барак Обама чак је рекао да се европске државе „шлепују“, наводи се у чланку.
Притом, Вашингтон има „план Б“ да привуче још једног неевропског савезника — Канаду. Званичници САД и НАТО-а активно преговарају да се повећа канадски контингент у Пољској са 220 војника, који су већ у земљи, до хиљаду. Званични одговор из Отаве још увек није стигао, али је један неименовани канадски званичник изјавио да „Канада разматра опције за прављење ефикаснијег доприноса концепту НАТО-а за повећане одбране и одвраћање“.
НАТО је донео одлуку да појача своје источне границе, разместивши по један батаљон од хиљаду војника у Пољској, Летонији, Литванији и Естонији. САД, Велика Британија и Немачка су већ говориле о спремности да тамо упуте своје трупе, међутим још се није јавио четврти добровољац.
