Међу потписницима су, наводи регионална ТВ Н1, италијански марксистички теоретичар Антонио Негри, професорка на калифорнијском Берклију Џудит Батлер, конзервативни француски филозоф Ален Финкилкро и италијански књижевни нобеловац Дарио Фо.
У писму се Хасанбеговић описује као ревизиониста историје и симпатизер усташког режима.
„Златко Хасанбеговић искоришћава насиље тоталитаристичких режима како би дискредитовао борбу против фашизма. Он није изабран због својих компетенција у подручју културе, већ да би промовисао идеологију коју заступа. У својим говорима и публикацијама он у питање доводи историјске истине и основне вредности наше политичке уније“, наводи се у писму које је објавио „Либерасион“.
Лист пише да је један од првих Хасанбеговићевих потеза било укидање Комисије за непрофитне медије након чега се, како се наводи, решио непријатељски настројених новинара на ХРТ-у.
„Чланове Савета за електронске медије изложио је огромном притиску што је изазвало забринутост бројних организација, међу којима је и ОЕБС. Због свега овога позивамо на заједничку акцију јер у Европи и Хрватској нема места за идеологију коју он заступа. Овде није реч о слободи мишљења или политичком сензибилитету, већ о изразу наше привржености основним вредностима које су темељ европског пројекта“, наводи се у писму.
Писмо против Хасанбеговића потписали су и бивша премијерка Канаде Ким Кампбел, бивши шеф шпанске дипломатије Мигел Ангел Моратињос и познати европски интелектуалци као што су Етјен Балибар, Шантал Муф… Ту су и познати француски активисти и ловци на нацисте Беате и Серге Кларсфелд.
Иначе, у неколико наврата раније је смену Хасанбеговића тражио и историчар Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“, који је новој Влади Хрватске поручио да су усташе били злочинци, не хероји.
