Сервер, који је у Београду разговарао са премијером Вучићем и шефом дипломатије Ивицом Дачићем, истиче за „Глас Америке“ да се састао и са представницима цивилног друштва и да је свестан замерки на рачун владе у домену правосуђа, служби безбедности и утицаја на медије.
На питање да ли Запад због проевропске политике владе у Београду „жмури“ на те унутрашње проблеме, Сервер каже да је то питање за америчке званичнике, преноси Танјуг.
„Ја свакако не жмурим, али настојим да очувам осећање пропорције, и осећање да, ако неко иде у правом смеру, желите да му помогнете да тамо стигне, а да не радите нешто што би му отежало тај пут“.
Сервер констатује да премијер Вучић јасно истиче да жели да Србија буде окренута ка Европи, док се председник Николић залаже више за окренутост ка Москви, што је, каже, незгодно, али не много значајно:
„Не мислим да има много утицаја, пошто премијер има већу моћ и овлашћења у овом тренутку, али доводи до тога да је српска политика мање кохерентна него што бих ја волео да видим, а имам утисак да је и мање кохерентна него што би премијер Вучић то желео“, рекао је он за амерички радио.
Такође не мисли да ће повратак лидера СРС Војислава Шешеља у српски парламент и присуство антиевропске струје у новом саставу парламента утицати на промену курса земље.
Сервер не сматра ни да су америчке инвестиције у Србији, конкретно улагања америчке компаније ККР у српске компаније и медије, покушај јачања такозване „меке моћи“ САД и парирање Русији у том смислу.
„ККР тражи бољи повраћај својих инвестиција, посебно када је реч о владиним хартијама од вредности. Српске акције се, колико разумем, мало више исплаћују. Не изненађује што компанија са огромним портфолијем жели да диверзификује своја улагања, преузме мало више ризика и купи неке српске акције. То је добро за Србију, добро за САД, не бих то описао као меку моћ, већ као нормално функционисање капитализма“, уверен је он.
Насупрот томе, каже да је упечатљив утисак на њега током посете Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини оставило је то „колико је снажна романса Србије са Москвом“.
„Та русофилија је, по мом мишљењу, помало смешна. Русија је регионална сила у опадању, са великим економским проблемима, великим проблемима са Сиријом и Украјином, нема неку важнију улогу на Балкану, а понаша се као да је Балкан њена сфера утицаја. Русија улаже много новца у медије, невладине организације, политичке странке у Црној Гори, Србији, а како чујем и у Босни, али не мислим да јој се то много исплати“, каже Сервер.
Америчка изборна трка пажљиво се прати у Србији, а Сервер сматра да би у случају да Хилари Клинтон освоји номинацију, а затим и опште изборе, њена победа за Балкан значила континуитет.
„Са Хилари — добијате стабилност. Не знам шта бисте добили са Трампом, тачно је да је говорио против америчког бомбардовања Србије, али он свашта говори, данас једно, сутра нешто сасвим супротно, и није га брига за то да буде доследан. Неки су ми у Србији рекли да би сигурно поништио признање Косова — прво, не знам да ли је тако нешто икад урађено, а друго нема разлога да се верује да би то био случај. Избор Трампа би пореметио цео свет, укључујући и Балкан“.
Сумирајући утиске из посете региону, у приватном својству, како наглашава, Сервер каже да му је Београд, иако је свестан да се многи грађани боре са економским проблемима, у целини деловао лепше и ведрије него што га памти — као космополитска средина са јасним осећањем смера — ка Европи.
