Готово све је пропало, осим Порошенковог личног богатства — оно је вишеструко увећано.
Када су 26. маја 2014. године били објављени прелиминарни резултати председничких избора, на којима је убедљиву победу у првом кругу однео олигарх Петро Порошенко, део украјинске јавности је ликовао.
Многи су веровали у његова предизборна обећања. Испоставиће се — празна. Амбициозни политичар је обећавао да ће решити економске проблеме, окончати рат у Донбасу, продати свој приватни бизнис и да ће обезбедити грађанима безвизни режим са Европском унијом.
Уместо тога, Украјина се нашла у дубокој економској провалији, гривна је драстично девалвирала, забележен је нагли пад животног стандарда — незапосленост расте, плате су смањене, цене су скочиле, комуналије поскупеле… Економија тоне, корупција растe, a националистичке и неонацистичке струје јачају… У Донбасу људи и даље гину, а у Кијеву и другим градовима дешавају се мистериозна убиства новинара, политичких противника власти и неистомишљеника.
За две године Порошенковог председниковања, око 15.000 грађана одрекло се украјинског пасоша, а прича о уласку у ЕУ остала је само „пуста жеља“.
С друге стране, многим руским грађанима — политичарима, уметницима, културним радницима, забрањен је улазак у Украјину. На Порошенковој „црној листи“ нашле су се и бројне јавне личности из света, односно свако ко је „стао на страну Русије“ или изустио нешто што није по вољи украјинских власти.
Политичке неуспехе Порошенко је „компензовао“ приватним пословним успесима — његов бизнис цвета. Медији су његово богатство јесенас проценили на 979 милиона долара.
Порошенко је у предизборној кампањи убеђивао јавност да ће да прода своју фабрику чоколаде „Рошен“ и најпопуларнију телевизијску станицу, али се касније правдао како није могао да пронађе купца.
Потом је у априлу ове године Украјину „запљуснула“ и велика светска офшор афера — Порошенково име нашло се у „Панамским папирима“. Он се бранио изјавама да је успоставио офшор предузеће да би одвојио своје пословне и политичке интересе, након што се постао председник.
Истраживања украјинских социолога показују да већина грађана Украјине сматра да је овај скандал довољан разлог да председник поднесе оставку.
За само две године, колико је на власти, Порошенку је драстично опао рејтинг. За њега је у мају 2014. године на председничким изборима гласало чак 54,7 одсто бирача.
Према истраживању групе „Рејтинг“, у априлу ове године, рад председника сада у потпуности подржава само два одсто Украјинаца, 15 одсто — подржава делимично, а 75 одсто — уопште не одобрава.
Главна достигнућа Петра Порошенка украјински експерти виде у спољној политици. Цифре потврђују његову међународну активност: 46 пута је Порошенко путовао ван граница земље, а у иностранству је провео укупно 81 дан. То су биле званичне или радне посете.
Најчешће је путовао у Брисел, Немачку и САД, а највише времена провео је у Америци — девет дана, у Немачкој — осам, а у Швајцарској и Белгији по седам.
Украјински аналитичари, блиски кијевским властима, као главна достигнућа Петра Порошенка наводе успехе у спољној политици — увођење и задржавање санкција против Русије, зближавање са Турском, потписивање Споразума о зони слободне трговине са ЕУ, успешне преговоре са ММФ-ом и Светском банком и другим донаторима који треба земљи да обезбеде помоћ, а такође „јачање армије“, сарадњу са НАТО-ом и формирање нове полиције са западним имиџом.
Узгред, Украјина је у дуговима до гуше. Само Русији дугује три милијарде долара и камату од 75 милиона долара, а неки извори тврде да је Украјини само ове године потребно осам до десет милијарди долара зајма.
Осим тога, кијевски стручњаци виде Порошенкове заслуге и у повратку украјинског пилота Надежде Савченко у земљу, која је раније била осуђена у Русији на вишегодишњу казну затвора за убиство руских новинара.
Међутим, у Украјини расте незадовољство грађана, а неки експерти предвиђају и да су могући масовни протести у скорије време.
