Сабор је оценио да је стање у региону, нажалост, једнако обремењено потешкоћама и страдањима:
„У Хрватској усташоидни шовинисти харангирају против Српске православне цркве и српског народа; у босанско-херцеговачкој федерацији на делу је стални притисак, све до отворене дискриминације; у Црној Гори се спрема закон који не само да не признаје Цркви статус и идентитет, него јој прети отвореним прогоном, а њена власт СПЦ проглашава за државног непријатеља број један, ваљда у духу свог ’демократског и евроатлантског опредељења‘“, наводи се у саопштењу Сабора.
Сабор је оценио и да у Републици Македонији још трају монтирани процеси против архиепископа Јована и Охридске архиепископије.
Констатовано је да су, како се наводи, односи СПЦ са сестринским православним црквама изузетно добри, потпуно у духу саборности и јединства Цркве, осим једног, како је наведено, тужног изузетка — односа са румунском Патријаршијом, чији епископи и свештеници већ годинама, неканонски и небратољубиво, врше упаде у подручја јурисдикције СПЦ у источној Србији, посебно у Тимочкој крајини.
„После многих ранијих обраћања и апела, нажалост, досад безуспешних, Сабор је поново позвао румунску Цркву да сместа престане са овом цркворушилачком праксом или ће у противном проблем бити изнет пред свети и велики Сабор Православне цркве, а уколико и после Сабора таква антиканонска активност буде настављена, Српска православна црква ће — са искреним болом, али Цркве ради — бити приморана да прекине литургијско и канонско општење са Румунском црквом“, поручили су архијереји.
Истиче се да су односи са другим хришћанским црквама и заједницама, као и са јеврејском заједницом и исламском заједницом Србије, традиционално добри и коректни, што се, нажалост, никако не може рећи за односе са екстремистичким круговима у Римокатоличкој цркви у Хрватској и у Босни и Херцеговини, као ни за односе са таквим круговима у Исламској заједници Босне и Херцеговине и у Исламској заједници у Србији.
Однос Цркве и државе у Србији развија се у знаку добре воље и сарадње у условима одвојености Цркве и државе.
Нарочито је, констатовано је, важна подршка Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама при Министарству правде, како СПЦ, тако и свим осталим традиционалним црквама и верским заједницама.
