У јеку референдумске кампање о останку Британије у Европској унији, реторика британских политичара постаје све оштрија, а земље-кандидати за чланство у европској породици постају, по свој прилици, колатерална штета.
Наиме, поједини британски званичници упозорили су да би проширењем ЕУ њихова земља била изложена опасности од најезде са Балкана, где, како тврде, цветају криминал, банде и сиромаштво.
Пени Мордаун, британска министарка оружаних снага из редова заговорника „брегзита“, поручила је да би „Британија била мање безбедна ако се Турској, Албанији, Србији, Црној Гори и Македонији дозволи да уђу у ЕУ“, јер како каже, многе од тих земаља имају високу стопу криминалитета, проблеме са бандама и терористичким ћелијама и висок ниво сиромаштва.
Сличан став претходно је изнела и Тереза Меј, министарка унутрашњих послова, која је навела да „земље које сада преговарају са ЕУ, укључују Албанију, Србију и Турску — јесу земље са сиромашним становништвом, озбиљним проблемима са организованим криминалом, корупцијом, а понекад и тероризмом“.
Љепојевић каже да овакве изјаве треба посматрати као део политичког хаоса који је настао у Британији уочи референдума о изласку или останку те земље у ЕУ.
Према његовим речима, једна од тамошњих тема су имигранти и људи који долазе у Велику Британију из ЕУ. Како каже, нису проблем они који долазе из Африке или других делова света, јер је њихов прилив контролисан, већ је проблем у онима који долазе из ЕУ, па је у том контексту покренута тема да ли уопште треба примити нове земље у Унију, јер би то повећало имигрантски притисак.
„То је дневно-политичка ствар, и тим изјавама је дат мало већи значај него што га заиста имају. Треба знати да је британска позиција да ЕУ треба да се прошири. Коначно, Велика Британија је водећа када је реч о пријему Турске у ЕУ. Сада се, у паници и једног и другог табора уочи референдума, јавност плаши веома неодговорним изјавама, којима не треба придавати велики значај“, објашњава Љепојевић.
На питање да ли су овакве изјаве британског естаблишмента својствене земљи са дугом демократском традицијом, Љепојевић каже да, нажалост, демократска традиција Велике Британије нема никакве везе са актуелном политичком елитом у тој земљи.
„Током референдумске кампање показало се да никада у историји Велике Британије ниједна политичка елита није толико понижавала ову земљу и вређала интелигенцију сопствених грађана. Ову фазу која траје до референдума треба посматрати изван било какве демократске или политичке традиције ове земље. Сада влада паника где политичка елита нема својим грађанима ништа друго да понуди осим сејања страха и лажи“, истиче Љепојевић.
Како каже, Британце није могуће уплашити земљама Западног Балкана.
„Овде има око 140.000 Срба, од којих готово половина живи у Лондону. Можемо говорити о традицији присуства Срба који у мањим или већим таласима долазе и живе у Великој Британији. Никада није било проблема са Србима у овој земљи, они су велики радници и ја не познајем нити једног Србина који је на социјалној помоћи“, истиче Љепојевић.
Како каже, упркос великој пропаганди у време ратова у бившој Југославији, обичног Британца није могуће заплашити Србима. Иако има мало страха када је реч о Албанији, због серије инцидената и увреженог мишљења да су криминалци, Љепојевић објашњава да Велику Британију није могуће уплашити ни са Турцима, којих такође доста има у тој земљи.
Према његовим речима, земље-кандидати за чланство у ЕУ се користе у домаћим политичким обрачунима, али није јасно колико то може бити ефикасно средство.
„Велика Британија је један од првих заговорника проширења ЕУ и проблем проширења нема везе са британском политиком. Она има проблем са укупним стањем у ЕУ на које Британија не може много да утиче. Једно је шта британски политичари причају својим грађанима, а потпуно друго реалан положај те земље у ЕУ — она просто није земља која одлучује. Зна се да одлучују Немци и Французи који су и створили ту интеграцију“, закључује Љепојевић за Спутњик.
