Три податка су битна за разумевање, сад већ феномена, Доналда Трампа.
Први — никад не потцењуј човека који уме да направи паре. Други — никад не потцењуј човека који уме да направи паре више пута, јер је Трамп падао и дизао се неколико пута. „Они су политичари, ја нисам политичар“ — трећа је битна ствар.
Очито је — то показују и његове победе у савезним државама, али и анкете јавног мњења — да су готови сви — републиканска и демократска партија, медији, аналитичари, естаблишмент — потценили Трампа. Затим су то потцењивање рабили у континуитету, дакле потцењивали су га све док није преостао једини републиканац који учествује у кампањи.
Борба између естаблишмента и оних који то нису
За све то време Трамп је растао. Бирачи га очито нису потценили, а нису баш због овог трећег битног податка који смо навели, односно поверовали су у причу да је Доналд човек, да је као они и — најбитније — да није политичар.
Велики део бирача поверовао је да је Трамп човек ван система и да нити је део нити има подршку естаблишмента. А главна борба на америчким изборима биће управо борба између естаблишмента и оних који то нису.
Најаве оваквог дискурса могу се видети и током партијских избора и скупова, али и гледе подршке како Трампу, тако и подршке Бернију Сандерсу од стране оних гласача који традиционално припадају Демократској странци.
Људи у Америци су незадовољни, фрустрирани, неко би рекао, и бесни. Од чувене светске економске кризе, па до данас, кључна тема је економија. Економија ће бити тема број један и током председничке трке.
Зато ти бесни, фрустрирани или само незадовољни верују да ће им Трамп врати изгубљено или измештено — што лично што државно — достојанство.
Такође, Трамп за разлику од других кандидата није имао потребу да тражи финансијере, јер је сам својевремено финансирао и републиканску и демократску партију у Америци. Због тога што има новац грађани му такође верују јер се воде логиком да богат човек неће бити склон корупцији.
Милионер који и током кампање зарађује
Новац није најбитнији фактор у изборима, али је битан. А битно је и што је Трамп човек који, како рекосмо, зна да направи паре, али се за њега може рећи и да је човек који је измислио ријалити шоу. Или чак да је синоним за њега. Не у пежоративном смислу. Дакле, политика уживо.
Као такав, Трамп је направио финансијско-изборни апсурд. Наиме, иако најбогатији од свих кандидата, до сада је у кампањи потрошио најмање новца, јер је свеприсутан у медијима, али не као реклама већ као вест. Неке америчке процене показују да је на такав начин — генерисањем вести, потпуно бесплатно добио медијски простор од око две милијарде долара.
Трамп је вест, па била та вест добра или лоша, она добија простор у медијима и била та вест добра или лоша анкете и резултати показују да је за Трампа свакако добра, јер његова популарност не пада већ расте. Према неким скорашњим анкетама за неколико процената чак је и престигао Хилари Клинтон на савезном нивоу.
Трамп је наравно вест и кад постоје нереди или напади на његовим митинзима, било да га стварно нападају, било да он те нападе још више подгрева јер на тај начин својима поручује да ради праву ствар и да то што ради смета.
Како је Доналд „обрнуо игрицу“
Доналд Трампа је пре уласка у трку би третиран као богати човек који је склон ексцесима и јавној реторици ван клишеа, па је многима заличио на неку врсту америчког Војислава Шешеља, америчког Ле Пена, или америчког Владимира Жириновског. Дакле, на човека који ужива извесну дозу популарности, који никако није неинтелигентан, али чији политички домети су (само)ограничени и добродођу противничким странама да, кад буде стани-пани, и кажу: хоћете да вас овај води?
Претпостављамо да је Бил Клинтон — бивши председник Америке и супруг Хилари Клинтон одржавао контакте са Трампом који је, рекосмо, финансирао демократе, али је током кампање поменуо и да је Клинтоновима платио да се појаве на његовој свадби — рачунао да ће Трамп само направити циркус и тако можда олакшати Хилари да победи републиканског кандидата. И он га је потценио.
Потценила га је и републиканска партија која није била спремна за Трампа, али ће очито морати да буде спремна, ма колико Трамп сметао и њима јер га се прибојава и републикански део естаблишмента. Дакле, и они су га потценили.
Зато је Трамп почео све више да личи на америчку верзију Силвија Берлусконија, или можда чак америчку верзију Богољуба Карића. Међутим, изгледа да је Доналд Трамп најпре Доналд Трамп. Неке афере су Берлусконију и Карићу сметале, а за Трампа негативна пропаганда не постоји.
Ако и званично буде кандидат републиканаца, а вести кажу да је добио потребан број гласова да већ у првом гласању на конвенцији републиканаца добије номинацију, онда ће бити питање може ли да победи и на нивоу читаве Америке.
Неписано правило јесте да републиканци углавном рачунају на подршку белаца у Америци. Па је кључно питање има ли довољно беле Америке која је за Трампа. Латиноамериканаца је готово четвртина оних који могу да гласају и они су ближи демократама него републиканцима, изузев породице Буш која је имала подршку и те групације.
Зато Хилари Клинтон сада покушава да од Трампа направи страшило, али он ће бити кандидат Републиканске партије, а не неки левичар. Такође, Трампу наруку иде и велика дистанца између гласача Хилари Клинтон и Бернија Сандерса јер личи да језгро Сандерсових гласача никад неће гласати за Клинтонову, па могу дати глас Трампу. Сандерс и Трамп су и програмски донекле блиски, али не и једнаки.
Најзад, Трамп је човек који дефинише, не своје, већ лимите околине и света према њему. Его му је као Русија, па му се све чини остваривим и за њега ништа није немогуће. Зато је главно да убеди Америку која није бела да гласа за њега.
