Можете ли да замислите овакву вест: Група седам најразвијенијих земаља света (Г7) на самиту у Јапану искључила је из својих редова САД после признања америчког председника да је данашњи хаос у Либији последица његове грешке. Тако је после престанка формата Г8 након искључења Русије због њене умешаности у украјинску кризу, група најразвијенијих сведена на Г6.
Па, наравно да не. Чак и када би побројали све америчке умешаности у разне кризе или обарања влада широм света. А најсвежије су и даље актуелне, од „арапског пролећа“, преко рушења власти у Сирији, до најновијих активности на тлу Латинске Америке које су врло брзо „проваљене“.
Зато тако лицемерно звуче речи немачког дипломате и руководиоца Минхенске конференције о безбедности, Волфганга Ишингера уочи данашњег заседања самита „седморице величанствених“.
Г7 није у стању да сама решава крупне међународне кризе, каже он, уверен да се ни криза у Украјини ни сукоб у Сирији не могу решити без учешћа Русије.
И ништа не би ту било спорно да Ишингер запажање не завршава са једним „али“. Али другачије се није ни очекивало.
Дакле, Ишингер је рекао и оно што је, такође, свима јасно — да је мало вероватан повратак Русије у асоцијацију „у садашњим условима“. А основни услов је, зна се, да се Москва одрекне Крима, чији су житељи сами на референдуму одлучили да се поново врате у састав Русије.
Шта ће онда бити вест са 42. самита Г7 који данас почиње у Исо Шими у Јапану? Па сигурно ништа тако занимљиво као она с почетка текста коју бисмо могли сврстати у све популарнији жанр звани дистопија.
И шта би могло да стоји у закључцима осим да су сагледани ризици по глобалну економију, поготово у светлу могућег изласка Велике Британије из ЕУ. Биће указано на монетарне, фискалне и структуралне мере за подстицање привредног раста. И даље ће бринути што их угрожава слабији привредни раст Кине, који је пао испод седам одсто. Већина земаља ће подржати идеју о јавној потрошњи као најбољој подршци економском расту. За разлику од њих, Немачка неће одустати од конзервативног приступа фискалним питањима. Вероватно неће бити заобиђена ни актуелна проблематика у међународним односима.
Мање-више све већ виђено и мало употребљиво.
Коме треба већ виђено
Зато и не чуди што коментатор „Форбса“ Жан-Пјер Леман сматра да би ово требало да буде последњи самит „велике седморке“.
Главни разлог због којег треба ликвидирати Г7 је превелики утицај Запада у организацији, сматра он, оценивши да нема никаквог смисла да у 21. веку седам западних држава заузима тако високу позицију у глобалном управљању.
Оно што многи мисле, али јавно прећуткују, Леман је изрекао.
И одиста, како озбиљно схватити оцене и закључке лидера седам земаља, од којих се за половину може рећи да већ неко време нису у стању да нађу решење ни за сопствене проблеме?
Још пре пет година тадашњи главни економиста америчке инвестиционе фирме „Голдман Сакс“ Џим O′Нил је оценио да Г7 тешко да репрезентује глобални економски поредак.
„Када би Г7 била формирана данас, морала би да укључи Кину. Није проблем тврдити и да Бразил, Индија или Русија то заслужују пре Канаде, а од увођења евра као заједничке валуте 1999, мало је логике у индивидуалном учешћу три чланице еврозоне у Г7, посебно најмање од њих — Италије“, закључио је О′Нил још децембра 2011.
Коментатор „Форбса“ уочи најновијег самита Г7, констатује да се свет променио, а Г7 због тога изгубила смисао постојања. Запад више не заузима водећу позицију на планети, појавили су се нови играчи, нови сценарији и нови изазови.
Очување „велике седморке“ у 2016. години је апсурдна аномалија која не доноси никакву корист у међународним односима, пише Леман. Он сматра да алтернатива може бити реструктурирање и оздрављење „двадесеторке“ — групе 20 најразвијенијих земаља света.
И како то „без длаке на језику“ Леман каже, „предрасуде и лицемерје Запада су се показали у пуном сјају током догађаја у Украјини и уласком Крима у састав Русије.
Москву су оптужили за кршење међународног права, а то је, како наводи, ипак, ситница у поређењу са незаконитом инвазијом на Ирак 2003. године.
Упркос свему, челници седам држава се и даље сматрају „представницима заједничких вредности који имају улогу узора за друге земље“.
А Русија, кажу, слабо следи узоре. Акције Москве у украјинској кризи показале су да Русија не дели вредности Г7, оцењено је приликом одлуке да она више не може да буде придружена такозваној седморици великих.
Кладила бих се да је свима знано колико ће лидери у Јапану бити доследни и позабавити се, на пример, Турском чија војска свакодневно упада на територију суседне две државе бранећи, како каже, своје интересе. Турско бомбардовање сиријске и ирачке територије и убијање Курда сматра се потпуно легитимним чином који се не доводи у питање.
Наравно да ће узори на то оћутати онако узорно. Таман посла да опет љуте Турке када са њима имају други аранжман звани „збрините нам мигранте“. Доследност ће да тренирају само тамо где не боли или где за то има интереса.
