Међутим, сасвим је јасно да је политичка клима, када се ради о процесу приступања Турске ЕУ, у крајњем случају од 2007. године, била прилично непријатељска, и то је засигурно утицало на расположење људи и на њихово мишљење по том питању, сматра заменица директора Института за међународне односе (ИАИ) и специјални саветник високе представнице ЕУ за безбедност и спољну политику Натали Точи.
Коментаришући изјаву премијера Велике Британије Дејвида Камерона да Турска неће ући у ЕУ пре 3000. године, Точијева је рекла да је много занимљивије запитати се да ли ће они уопште желети да се придруже ЕУ.
„Тренутно је то најрелевантније питање. Сам процес интеграције сада је много важнији за Турску. У политици проширења ЕУ, увек је најважнији био процес трансформације земаља које се придружују. Нисам сигурна да ли Турска уопште жели да добије тај статус“, каже Точијева.
Према њеним речима, веома је тешко замислити да свих 28 земаља-чланица прихвати апликацију Турске, баш као што је једнако тешко замислити да представници власти у Турској желе да се придруже ЕУ.
„Да ли то значи да треба одбацити преговоре о придруживању? Не. То је веома важан процес за обе стране. То је најважнији аспекат узајамних односа и најефикаснији инструмент ЕУ како би се земља гурнула у трансформацију политике, економије, друштвеног уређења, укључујући и у самој Турској“, истиче она.
Када би се сличан референдум спровео у Турској, објашњава Точијева, највероватније би већина држављана Турске ипак била за придружење, будући да су обично негативна осећања према ЕУ умногоме подстакнути због кашњења у процесу приступања, по принципу „ако им нисмо потребни, онда нису ни они нама“.
Говорећи о еврозони, Точијева сматра да Турска у њу неће ући, с обзиром да чланство у ЕУ не означава пуну интеграцију у свим политичким сферама.
