Најзаслужнија за то је цена сирове нафте која је ових дана достигла и 50 долара по барелу, док је почетком године била чак испод квоте од 30 долара по барелу, каже за Спутњик Ненад Гујаничић из брокерске куће „Вајсброкер“.
Америчка агенција Блумберг објавила је да је „прва продаја руских еврообвезница од 2013. године мали корак за покривање буџетског дефицита, али да за Русију значи симболичну победу“.
У чланку је прецизирано да је Русија продала десетогодишње еврообвезнице у вредности од 1,75 милијарди долара. То је сума за коју се Русија практично задужила углавном код иностраних инвеститора који су купили обвезнице по годишњој каматној стопи од 4,75 одсто.
Руска економија, подсећа Гујаничић, у великој мери зависи од цене нафте, и напомиње да неке рачунице говоре да тек са ценом нафте од 80 долара по барелу Русија неће имати буџетски дефицит.
„Она је још далеко од тог нивоа, али са сигурношћу може да се каже да су најгора времена иза њих“, тврди Гујаничић.
Продајом еврообвезница Русија је, како је констатовао Блумберг, ескивирала санкције Запада и немогућност задуживања код тамошњих банака. Подсећајући да се санкције не односе на еврообвезнице, агенција је оценила да је до продаје дошло упркос притисцима САД и ЕУ на западне компаније да их не купују. Зато њихов пласман представља симболичну победу Русије, наводи Блумберг.
Гујаничић је, ипак, мишљења да се не може баш рећи да је стопа приноса, односно камата по којој се Русија задужила, баш повољна.
„Разлог томе је што руска економија и даље бележи негативне стопе раста. За ову годину је предвиђена негативна стопа раста од 1,5 одсто, па је у тој ситуацији свако задуживање фактички економски неповољно“, оценио је он.
Ипак пресудна цена нафте
Гујаничић каже да за куповину руских обвезница није био небитан ни политички утицај, јер се због евентуалног изласка Велике Британије из ЕУ купци сада теже опредељују за обвезнице земаља Уније.
Сматра, међутим, да у овој ситуацији ипак није био пресудан политички утицај, већ тренд цена светских ресурса, пре свега раст цена сирове нафте.
„Мислим да су инвеститори који су купили те обвезнице рачунали да ће руски буџет самим тим бити стабилнији, односно јавне финансије одрживе“, каже Гујаничић.
С обзиром на генерално ниске каматне стопе на светском тржишту он је мишљења да инвеститори рачунају да ће те обвезнице свакако моћи да наплате, а да је принос задовољавајући узимајући у обзир опоравак цене нафте.
На питање да ли се може очекивати да Русија која је у овој години определила еврообвезнице у укупној вредности од три милијарде долара, у продају пусти и преостале, он каже да је то тешко прогнозирати јер нема увида у јавне приходе и расходе.
Ако се настави опоравак цене нафте, Русија ће, каже он, лако моћи да прикупи и знатно веће суме од предвиђених. Супротно ће се десити уколико дође до некаквих негативних кретања и ниске цене нафте каква је била средином јануара.
„Дугорочно посматрано, оно што је за руску економију много битније, а што су пропустили да ураде у временима када је цена нафте била много висока, то је да реструктурирају своју привреду како не би били зависни само од ресурса, што је сада случај“, закључио је Гујаничић.
