Тако, како сазнаје „Вечерњи лист“, гласи договорено решење и језичке формулације око три кључне тачке на којима је Загреб инсистирао како би Београду дао зелено светло за отварање поглавља 23.
Иако се ради о дипломатским формулацијама, оне врло јасно кажу да је Хрватска успела у намери да уклони неприхватљива решења у суседној држави, наводи лист.
Први камен спотицања било је полагање права Србије на тзв. регионалну јурисдикцију, односно на процесуирање злочина почињених на територији бивше Југославије.
Лист подсећа да је Србија према спорном Закону о ратним злочинима полагала право на процесуирање хрватских држављана за злочине на хрватској територији, иако се поступак против њих, као у случају Вељка Марића, водио и у Хрватској.
Текст одлуке, како лист сазнаје, каже како ЕУ наглашава регионалну сарадњу и добросуседске односе при процесуирању ратних злочина, што укључује и циљ да се избегне конфликт јурисдикције те се позива да се ратни злочини процесуирају без дискриминације. Избегавање сукоба јурисдикције, што истиче ЕУ, де факто значи да Србија мора да одустане и да одустаје од регионалне надлежности.
Друга тачка спотицања, наводи лист, сарадња са Хашким судом, у тексту је апострофирана као кључна, што укључује и потпуно признавање и извршавање одлука и пресуда Суда. Тиме је Србији послата порука да се, између осталог, не толерише последњи ексцес — одбијање изручења троје представника Српске радикалне странке.
Трећа тачка — заштита хрватске мањине и инсистирање на спровођењу Споразума о заштити националних мањина које је Србија потписала са Хрватском о заступљености у представничким и државним телима — у тексту је адресирана формулацијом која каже да ЕУ наглашава важност поштовања и пуне заштите права мањина у складу са критеријумима из Копенхагена.
ЕУ узима у обзир правни и институционални оквир, па тражи ефикасну примену српских домаћих и међународних обавеза, пише у тексту о којем ће државе-чланице расправљати следеће недеље.
