Посета Александра Вучића Москви и сусрет са руским председником Владимиром Путином у српским медијима подигли су доста прашине, али и покренули спекулације о саставу нове Владе Србије, посебно се фокусирајући на такозвану потрагу за одговором на питање да ли ће нова влада имати „руског човека“ и ко би он могао да буде. Да ли ће то социјалисти поново бити део Владе, или је реч о Ненаду Поповићу, који је био на листи напредњака на изборима? О томе како оцењују састанак српског премијера са руским председником, али и ко би могао да буде такозвани „руски човек“ у новој влади Спутњик је разговарао са Срећком Ђукићем, бившим амбасадором у Белорусији, и Јевгенијом Крутиковом, стручњаком за Балкан и колумнистом интернет издања „Взгљад“.
Крутиков за Спутњик каже да српски медији стално помињу Ненада Поповића зато што је одавно „интегрисан“ у Русију.
„Традиционално се сматра да ако човек има успешан бизнис у Русији, а Поповић је средином двехиљадитих проглашен за предузетника године, па је магистрирао и докторирао у Русији, да то онда аутоматски значи да је он везан за ову земљу. По мени, то је површан приступ. Лично познајем Србе који су дуго живели и радили у Москви, али су и даље гледали у правцу НАТО-а. То се не односи на господина Поповића, али хоћу да кажем да бизнис у Русији не значи да је човек „проруски оријентисан“. Што се тиче СПС-а, мислим да је прерано за закључке. Још не знамо хоће ли социјалисти након јучерашњег састанка Вучића и Путина у Москви учествовати у формирању нове владе, и уколико хоће, да ли ће добити још неки ресор, осим ’економских‘“, објашњава он.
Наш саговорник наглашава да ће ипак најинтересантније питање бити — ко ће стати на чело министарства одбране, зато што од тога зависи даља сарадња са НАТО-м, али и сарадња са Русијом у одбрани и у сфери наменске индустрије.
А какав би политички профил требало да има „руски човек“ у Србији и шта би он тачно радио, Крутиков каже.
„Тај евентуални ’руски човек‘ би требало да буде независна фигура унутар српске политике и свакако да не буде страшило за либералне београдске кругове. Волео бих да то буде технократа, човек који је веома стручан у својој области, а не онај ко на сав глас велича љубав према Русији или неко ко је познат као човек који је ’интегрисан‘ у Русију због бизниса или политичких интереса. Наравно да је успешан бизнис важан фактор, али радије бих видео на месту тог ’руског човека‘ политичара која има доследне ставове и рекао бих, психолошку стабилност, да не би постао талац београдске политике маневрисања између Запада и Русије“, закључује он.
Ђукић сматра да се курс владе неће битно променити, али не мисли ни да су Дачић нити Поповић „руски људи у будућој влади Србије“.
„Неће таквог бити. И ако од њих двојице неко буде у влади, они неће бити руски“, каже Ђукић.
Он примећује и да посета српског премијера јесте била за јавност прилично неочекивана, али је, по његовом суду, то само потврда колико се Москва занима за подручје Балкана.
„Балкан се налази у центру геостратешких интереса Русије, што говори да ни друга страна неће дићи руке од Балкана, као и да је и она имала неке своје интересе око тога. Мислим да је најинтересантније време тек пред нама. Без обзира ко ће ући у Владу, да ли Ненад Поповић или Ивица Дачић који се помињу по медијима, а један ће сигурно ући, или можда обојица, неће се променити курс владе. Она је чврсто на курсу евроатлантских интеграција и оваква постава би могло само да је успори, али никако и промени“, објашњава Ђукић.
Он каже да треба имати у виду да су НАТО и ЕУ већ дуго на Балкану и да је, како каже, Русија закаснила са својом иницијативом за овај геостратешки простор. На подсећање да званичници ЕУ никада нису имали примедбе Србији због односа са Русијом, па у том контексту не би требало да им смета ни да се у влади нађе неко ко има епитет „проруског“ човека, Ђукић каже:
„Наравно да им неће сметати све док на ред не дође питање затварања Споразума о слободној трговини са Русијом, односно са Евроазијском економском унијом. Међутим, тај процес неумитно иде — колико се Србија буде приближавала ЕУ — толико ће се удаљавати од Евроазијске уније, у којој је главна Русија. А ту је и вођење спољне политике у складу са Бриселом, све док то не дође на ред, Бриселу неће ништа сметати. Вашингтон неће правити проблем све док ствари са Косовом иду по колосеку по коме иду — а то је у правцу укључивања Косова у све међународне организације.“
Ђукић верује да притисака неће бити све док не буде званичног документа којим би се Србија и званично сматрала војно неутралном.
„Неутрални статус се не може одређивати једном реченицом у Резолуцији, већ то мора бити уграђено у Устав, закон о војној одбрани, стратегију и војну доктрину. По мени, војна неутралност ни правно ни политички у Србији није војно утемељена“, сматра наш саговорник.
