Које су задатке пред себе поставили Курди који су учествовали у операцији ослобођења Раке?
— Рака је центар ДАЕШ-а. Одатле стиже оружје и из Раке стижу нови борци који попуњавају редове терориста. Тај град је стални извор опасности за читаву Рожаву, територију коју насељавају сиријски Курди. Зато је коначно ослобађање Раке од џихадиста од животне важности за читаву област. Циљ ове операције је ликвидација опасности која потиче из тог региона. Операција је дуго планирана. Други важни задатак је да се у потпуности прекину везе између Раке и других центара терориста ДАЕШ-а.
Ако милитанти ДАЕШ-а буду коначно протерани из Раке, да ли ће се овај град онда припојити Федерацији северне Сирије, коју је прогласила, односно установила ПДС?
— Није било до сада говора о припајању Раке. Војне формације ослобађају град, након чега ће он прећи под контролу грађанског руководства. Тако је било у Шедади, Холу и Тел Абијаду. На тај начин ће питање о даљој судбини Раке решавати цивилна управа града, одбори који представљају интересе становништва. Њихови представници ће разматрати питање да ли да остану аутономни или да се прикључе неком већ постојећем субјекту.
Али ми имамо своју идеју, односно пројекат аутономног руководства. Тај се пројекат сада врло активно разматра и ускоро ћемо донети одговарајућу одлуку. Биће формиран и парламент који ће решавати у ком облику ће се одржавати спољне везе и како ће уопште функционисати та нова аутономна област. Донећемо и устав. Још једном подвлачим да овај пројекат као модел није прављен само за Рожаву, већ и за целу Сирију. Ми сматрамо да га је неопходно реализовати на читавој сиријској територији. Ако парламент у Раки сматра да је наш пројекат њима интересантан, они нам се свакако могу придружити.
Повремено се чује да би Турска и Саудијска Арабија могле заједнички да изврше офанзиву на територији Сирије. Како коментаришете ову могућност?
— Постоји вероватноћа да се ово догоди, раније је већ било покушаја офанзиве. Турска и Саудијска Арабија се иначе посредно мешају у унутрашња питања Сирије. Из перспективе међународног законодавства ова дејства су апсолутно недопустива. Ми се категорички залажемо против било каквог мешања у унутрашње послове Сирије.
Како коментаришете ваше контакте са Русијом?
— Са Русијом немамо никакве политичке или војне споразуме. Повремено одржавамо техничке сусрете са руском страном, непосредно на терену. Наше делегације одлазе у Москву како би са колегама разменили мишљења.
Русија инсистира на учешћу делегације Курда на преговорима у Женеви, јер Москва зна важност улоге Курда у региону. Преговори у Женеви неће донети очекиване резултате уколико Курди не буду званично учествовали, а Русија то врло добро разуме. Надам се да ће САД и Европа такође ускоро постати свесне ове чињенице. Наше учешће на преговорима, а на шта ми имамо пуно право, донело би користи свим странама у преговарачком процесу.
САД сарађују са курдским снагама у борби против ДАЕШ-а, али не дозвољавају курдским представницима да учествују у међусиријским преговорима у Женеви. Како ви коментаришете ову ситуацију?
— Ми овакав сплет околности тумачимо кроз парадигму „све или ништа“. Сматрамо да до одређеног момента можемо радити заједно, а после се разићи и наставити „свако на своју страну“. Сматрам да је позитивни моменат то што се против ДАЕШ води заједничка борба, односно да су деловања на терену координисана. Могуће је да ће у неком тренутку или Курди или САД видети политичке користи, али до сада до тога није дошло.
Да ли сте успоставили контакте са сиријским руководством?
— Не, не одржавамо никакве односе са сиријским руководством. Постоје различити предлози у вези са новим уставом Сирије. УН, Русија и САД раде на овом пројекту. Ми такође дајемо свој допринос, јер од тога колико добро буде разрађен нови устав, зависи и будућност Сирије.
