У Москви наводе да је значајан део тестирања већ завршен и да се сада ради на решавању одређених проблема, као и на куповини потребне опреме, укључујући и биометријске банкомате.
Банкомати са биометријским очитавањем омогућавају приступ готовини без банковне картице — довољно је само да се на скенер стави прст, или у овом случају — длан.
Подизање новца на додир прста није новина — то се већ неколико година примењује у неким западним земљама, али ово што су Руси изумели не примењује се у пракси нигде у свету.
„Технологије у које ми инвестирамо довешће до тога да ми можемо да идентификујемо клијента помоћу његовог изгледа или гласа кроз удаљене канале“, рекао је Граф.
Он је навео да је тачност такве идентификације огромна — чак 99,9 процената, а да ће нове технологије пружити удобност клијентима, који више неће морати да иду у банку, и што је још важније — заштитиће их од превараната и злоупотреба које се дешавају власницима картица.
Власник рачуна може да изда наредбу гласом преко телефона из било ког региона Русије или иностранства, притом не откривајући број рачуна и друге личне податке. Специјални системи ће препознати његов глас, поредећи га са оним који се чува у бази података, а затим ће извршити захтевану операцију.
У прес-служби „Сбербанке“ додају да је систем способан да препозна не само преваранта, већ и када клијент зове банку под принудом.
Распознавање лица или отиска длана користиће се приликом личне посете банци или на банкомату.
Друге руске банке такође не искључују могућност увођења сличне технологије, али још не намеравају да се одрекну пластичних картица.
„Када будемо могли да вас идентификујемо другачије, картица неће бити потребна“, сматра Греф.
Он је додао и да не верује да ће „на сахрану банкарског система доћи много људи“…
„Не знам људе који много воле банке“, додао је Греф и признао да их ни сам не воли.
Експерти се, међутим, оштро супротстављају овој иновацији. Једни говоре да руски, и не само руски, банкарски систем још није спреман за овакве новине и истовремено упозоравају да овај метод није најбезбеднији, те да се никако не може говорити о стопроцентној заштити. Они подсећају да данас постоје технологије које су у стању да измене глас и да су самим тим злоупотребе могуће.
С друге стране, има оних који се држе сасвим друге тезе и који су уверени да је биометријска технологија далеко безбеднија и поузданија, и за банке и за клијенте.
Експерти сматрају да ће, ипак, проћи неколико година док ове технологије заиста не заживе у пракси. Пре свега јер таква модернизација тражи огромна улагања у опрему — само „Сбербанка“ има неколико десетина хиљада банкомата и одељења у земљи и иностранству, и требало би новим апаратима опремити сваку од њих.
Осим тога, остаје нејасно на који начин би клијенти плаћали током куповине у продавницама и како ће се у том случају вршити идентификација.
Експерти претпостављају да се ова иновација руске банке, ипак, односи само на подизање готовине и решавање неких папиролошких питања у банци. И то ће, оцењују стручњаци, у великој мери олакшати живот клијената, али то ипак не значи потпуно одустајање од картица. Макар не у скорије време.
