„Финска не може да аплицира за чланство у НАТО без расписивања референдума“, рекао је Сипила за државну радио-телевизију „YLE“. Премијер је истакао, да је став актуелне владе да земља не треба да мења своју безбедносну политику.
И фински председник Саули Нинисте je раније говорио да је неопходно одржавање референдума.
Према његовим речима, Русија доживљава проширење НАТО-а као претњу.
Расправа о евентуалном учлањењу Финске у НАТО почела је након што је тим стручњака за међународне односе припремио финском МСП-у извештај о могућим последицама такве одлуке. У извештају пише да би за Финску било исплативије да се учлани у НАТО заједно са Шведском, али и да би Москва негативно реаговала на такав чин.
Интересантно је да према резултатима анкетирања, које је 2015. године спровело издање „Савон Саномат“, само једна петина посланика у финском парламенту подржава учлањење земље у Алијансу, док је 66 одсто против. А према неким подацима, до 80 одсто грађана Финске не жели у НАТО, и не зато што „нато“ на финском значи „заова“, а у финском народном епу „Калевала“ пише да је „ташта као вук у кући, док је заова као ексери у дворишту“.
Политички аналитичар Андреј Манојло за Спутњик каже да Финска не жели у НАТО из неколико разлога. Прво, не жели да издваја два одсто БДП-а у војне сврхе Алијансе, друго, види пример балтичких земаља, које се због тоталне зависности од НАТО-а сада налазе „на првој линији“ одбране.
Интересантно је да Финци не желе у НАТО и упркос томе што европски медији и даље спинују јавност причама о Путину који је наводно спреман да притисне „црвено дугме“.
Рецимо, данас је руски политички аналитичар Владимир Корнилов на свом фејсбук-профилу навео као пример чланак из холандског издања „AD“, који је насловљен „2017. Путин прети да ће бацити атомску бомбу„. Наводе се и мишљења холандских генерала који кажу да је „то оно због чега би НАТО требало да се забрине“.
Изгледа да Финци, узгред, „прве комшије“ Руса, за разлику од Холанђана, нису баш уплашени због „претње из Кремља“. А председник Финске, за разлику од црногорског премијера, не сматра да је пут чланства у НАТО „једина логична магистрала“ и да је алтернатива „илузија“.
Господин Нинисте је у јуну 2014, и то у јеку антируске хистерије, рекао да би требало развијати сопствене оружане снаге и тражити партнере, пре свега имајући у виду неутралну Шведску.
Сад замислите господина Ђукановића како потписује Ловћенску декларацију уместо Милана Кнежевића и пристаје на формирање савеза војно неутралних држава Југоисточне Eвропе. Или барем пристаје да распише референдум о учлањењу у НАТО…