Србија као домаћин треба да се угледа на Британце, нагласила је Николићева и подсетила какве су почасти биле указане кинеском председнику у Лондону октобра прошле године: „Простирали су му црвени тепих где год је крочио, и све је резултирало ’партнерством за 21. век‘ и улагањима у Британију вредним око 40 милијарди долара“.
Кина се шири Европом
Третман који је кинески председник имао у Британији — смештај у Бакингемској палати, до које је стигао златном краљевском кочијом, само је илустрација о како значајној посети је реч, напомиње она.
„Србија се, као веома значајна тачка, заиста налази на новом Путу свиле, односно програму ’Један појас, један пут‘. Куповином грчке луке Пиреј, она је само потврдила своје стратешко опредељење за пут према Централној Европи и отуда и изградња пруге Београд—Будимпешта за директан транспорт кинеске робе у тај део Европе“, рекла је Николић за Спутњик.
Она подсећа да је Кина наставила да шири своје инвестиције и у друге делове Европе. У Италији су пре два месеца купили једну од највећих светских фабрика за производњу гуме, „Пирели“, коју су платили чак седам милијарди евра. Купили су, напомиње, и фабрику за производњу маслиновог уља, модну кућу, направили још низ инвестиција, што говори о присуству Кине у овом делу Европе.
То Србија треба да искористи на најбољи могући начин, истиче Николићева, напомињући да се једна од могућности пружа кроз кредитирање пројеката на Западном Балкану.
Она је подсетила да ће банка „Интеза Сао Пауло“ и Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) са милијарду евра дугорочно кредитирати мала и средња предузећа, на 10 и 15 година, а средства ће бити додељена оним фирмама које учествују у оквиру инфраструктурних пројеката које спроводе кинеске компаније.
„Кина је, дакле, дефинисала за шта се могу давати та средства, односно да се морају односити на инфраструктурне објекте које они буду градили“, каже Николићева.
Мишљења се мењају, интереси одлучују
Она је додала да је Кина у Србији већ велики инвеститор, и то у Железару Смедерево, али и оценила да би могућност отварања индустријске зоне за Србију била врло значајна. Ту су и улагања у термоелектране и у енергетику и код нас и у региону, што говори да је наш регион стратешки веома значајан за Кину и за њено позиционирање.
Да је сарадња Србије и Кине достигла нови ниво откако је Си Ђинпинг на челу друге најјаче привреде света потврдио је помоћник министра спољних послова Лиу Хаисинг који је као својеврсна претходница стигао у Београд и разговарао са председником и премијером Србије.
Посебно је важна оцена коју је пренео да се пројекти који су у току добро одвијају и да ће Кина наставити да инвестира у Србију. Сасвим конкретно је најавио да ће предстојеће потписивање Свеобухватног споразума о стратешком партнерству допринети јачању економских односа двеју земаља и врло брзо повећати обим заједничког пословања кинеских и српских компанија и увећати број кинеских инвестиција.
Таква шанса се, према речима Радојке Николић, не сме испустити.
„На Србији је да у свему томе прође на најбољи могући начин, да искористи све прилике које се указују, да не гледа само велике пројекте, него и мале, да, ако је могуће, евентуално направи споразум са Кином о куповини неких предузећа која су за нас проблем. У сваком случају, треба да се сетимо пријема на који је председник Кине наишао у Великој Британији и да дамо свој максимум да дођемо до што бољих уговора“, оценила је Николићева.
Не треба заборавити да је „лице Лондона било црвено од кинеских застава“, што су били наслови текстова у британским медијима у време посете Си Ђинпинга.
„Интереси одлучују, мишљења се мењају према интересима“, закључила је Николићева.
