Када већ није оптужен за бомбардовање Србије, бившем британском премијеру Тонију Блеру прети осуда за бомбардовање Ирака. Тако, ако је веровати британским медијима, изгледа извештај истражне комисије о британској умешаности у инвазију Ирака, који би, после седмогодишњег одуговлачења, требало да буде објављен 6. јула, непосредно по одржавању референдума о евентуалном изласку Велике Британије из ЕУ.
Иако је извештај још увек недоступан јавности, поједини британски медији почели су да спекулишу о томе ко ће бити проглашен за најодговорнијег за једну од најконтроверзнијих војних интервенција у историји.
Према очекивањима, то ће бити Тони Блер, али и поједини његови сарадници у влади, пре свега министар спољних послова Џек Стро, као и некадашњи први обавештајац сер Ричард Дирлов.
Истражна комисија, предвођена искусним чиновником сер Џоном Чилкотом, према писању британских медија, износи тешке критике против Блера, Строа и Дирлова. Према писању „Сандеј тајмса“, критика Строа биће „посебно брутална“.
За њим, међутим, неће заостајати ни Блер ни Дирлов. Извештај потврђује већ укорењену причу да је Тони Блер на састанку са тадашњим америчким председником Џорџом Бушом договорио заједничку интервенцију против Ирака годину дана пре почетка операције, много пре него што су се појавили монтирани извештаји о томе да Ирак поседује оружје за масовно уништавање.
Сер Ричард Дирлов, бивши шеф МИ6, није спречио владу да манипулише обавештајним подацима, наводи се у закључцима Чилкотове комисије.
Иако је већ имао прилике да, захваљујући правном механизму, такозваној максвелизацији, прочита делове извештаја који се односе на њега, Тони Блер је одбио да их коментарише. Једино је обећао да ће, када извештај буде објављен у целости, учествовати у дебати о Ираку и одлукама које је доносио у предвечерје рата.
Он је одбио оптужбе да су британски грађани држани у незнању око његове, унапред дате, подршке Америци да покрене рат против Ирака.
„Ако се вратите уназад и погледате шта је речено, мислим да нико не може озбиљно да оспори да је мој став био веома јасан“, рекао је Блер.
Он највероватније неће бити оптужен ни за једно кривично дело, међутим, морална одговорност коју носи за распиривање кризе на Блиском истоку је неоспорна.
Питање моралне одговорности у британском друштву може да повуче чак и теже последице од кривичних и зато су од Блера почели да перу руке чак и његови лабуристи. Актуелни лабуристички вођа Џереми Корбин, који је био ватрени Блеров критичар док је овај био на челу партије, уверен је да ће извештај показати да је Блер направио тајни савез са Џорџом Бушом да нападну Ирак.
Корбин је убеђен да је информација да Садам Хусеин поседује хемијско и биолошко оружје које може да употреби у року од 45 минута била чиста лаж.
„Чилкотов извештај ће нам за пар недеља рећи оно што треба да знамо, оно што мислим да већ сви знамо: тамо није било оружја за масовно уништење, није било могућности за напад у року од 45 минута, а споразум са Бушом је направљен унапред“, рекао је Корбин.
Он не искључује могућност да Блер буде изведен пред суд, штавише, сматра да би Блер, уколико се покаже да су британски војници чинили ратне злочине у окупираном Ираку, требало да одговара за ратне злочине.
„Мислим да је то био незаконит рат, убеђен сам у то. То је потврдио и Кофи Анан и он (Тони Блер) ће то морати да објасни“, одсечан је Корбин.
Истражни комитет, предвођен сер Чилкотом, почео је са радом 2009, по налогу тадашњег премијера, Блеровог наследника, Гордона Брауна, са задатком да испита британску одлуку да учествује у ирачкој кампањи, могуће ратне злочине британске војске током офанзиве, као и њено понашање током окупације Ирака. Истрага покрива период пре, за време и после рата, од 2003. до повлачења британских трупа крајем јула 2009. године.
Чилкотов извештај базира се на сведочењу 150 особа, испитаних на 133 састанка комисије. Комисија је такође проучила више од 150.000 владиних докумената. Извештај има 2,6 милиона речи. Поређења ради, целокупна Шекспирова дела садрже 885.000 речи.
