Маћеревич схвата да ће у случају инвазије Русија имати бројну надмоћ са којим савезничке јединице не могу да се изборе. Међутим, према његовим речима, главни циљ батаљона неће бити победа над непријатељем, већ успоравање офанзиве.
„Са војне тачке гледишта проблем је све време у томе што смо били сто одсто сигурни да ће у случају агресије савез изгубити нападнуту територију и да ће бити приморан да се за њу касније бори. Међутим, захваљујући присуству батаљона, бићемо у могућности да бранимо територију довољно дуго да савезници имају времена да прикупе снагу и предузму одговарајуће кораке“, додао је министар.
Раније је Маћеревич изјавио да је према закључцима преговора у Варшави са генералним секретаром пакта Јенсом Столтенбергом одлучено да се четири батаљона распореде дуж источних граница НАТО-а: у Естонији, Летонији, Литванији и Пољској.
Москва је у више наврата изјављивала да акције САД и НАТО-а о распоређивању ПРО у Европи представљају претњу за националну безбедност и могу да подривају стратешку стабилност у региону. Руска страна сматра да је систем ПРО у Источној Европи део стратешког нуклеарног потенцијала САД измештеног на периферију, а постављање оваквих система нарушава споразум о ликвидацији ракета малог и средњег домета, у вези са чиме ће Москва бити приморана да предузме одговарајуће кораке како би се заштитила.
