Експерти кажу да сајбер сукоби представљају нову врсту ратовања која се технолошки веома брзо развија. Резултат тог развоја су све чешћи и интензивнији сајбер напади које државе покрећу на противничке циљеве и који имају широк спектар дејства, од информационих до физичког уништења циљева.
Међутим, има и оних стручњака који наводе да су такви сајбер напади страних влада преувеличани, и да су такви случајеви појединачни.
Истраживање спроведено у Русији, у 100 водећих компанија, показало је да су главни извор претњи у сфери информационе безбедности, по мишљењу 66 одсто анкетираних, запослени у тим компанијама, у 44 одсто случајева то су хакери, 27 одсто њих је навело да сајбер претње долазе од стране бивших радника, 24 одсто се пожалило на извођаче радова и пружаоце услуга, 18 одсто њих је видело претњу од стране страних влада, а још 8 одсто њих је говорило о опасности која долази од стране страних компанија.
Стручњаци кажу да случајеви индустријске шпијунаже и циљаних напада често повезују са активностима страних влада и политике у целини, али да то може бити било ко — од страних обавештајних служби до директних конкурената.
Руски експерти наводе да у просеку прође три године од упада сајбер нападача у инфраструктуру фирме до откривања починиоца.
Више од половине анкетираних челника руских компанија (чак 60 одсто њих) сматра да је ниво информационе безбедности у њиховим фирмама недовољан.
Најчешћа последица таквих напада била је крађа или наношење штете у базама података.
Само током прошле године сајбер напади су руској економији нанели штету од 203,3 милијарде рубаља, што је 0,25 одсто БДП-а. Та сума обухвата директну финансијску штету, која износи 123,5 милијарди рубаља и укупне трошкове од 79,8 милијарди долара, потрошене на опоравак.
Те податке је објавила „Груп ИБ“, фондација за развој интернет иницијатива. У истраживању је учествовало око 600 руских компанија из различитих сфера — од индустрије и енергетике до банака и осигуравајућих кућа.
Са случајевима сајбер криминала суочило се чак 92 одсто компанија, укључујући и државне фирме.
Истраживање је такође показало да су компаније добро упознате са информацијама о потенцијалним опасностима, али да методе борбе са преступницима нису познате баш свима.
Највећи број сајбер напада забележен је у банкарском сектору, а ови циљани напади су нанели банкама вишемилионску штету.
Осим њих, на мети су државне фирме и велика предузећа, а у последњих неколико година и интернет продавнице.
Специјални представник руског председника за питања међународне сарадње у области информационе безбедности и специјални изасланик руског Министарства спољних послова Андреј Крутских рекао је да је број сајбер напада на државне сајтове и портале у 2015. години премашио бројку од чак — 70 милиона! Приближно, у таквом обиму сајбер ратовање се дешава између САД и Кине.
„Мислим да геополитичко стање савременог света због специфичности револуције у сфери информационих и комуникационих технологија и метода њиховог коришћења могло би се назвати ’ратом у условима мира‘“, рекао је Крутских.
Он је нагласио да тај рат није само виртуалан.
„Он наноси реалну штету. А, истовремено земље које воде тај рат одржавају међусобне дипломатске односе“, додао је дипломата.
Руски председник Владимир Путин је својевремено изјавио да је интернет „специјални пројекат ЦИА“, да су друге земље почеле да га користе „не само за економске, него и за војне и политичке циљеве“ и истакао је да је информациона безбедност приоритет Русије.
