Комитет апелује на хрватске власти да започну улагање у инфраструктуру, и то у деловима земље где се настањују повратници и Роми, као и да повећа запошљавање припадника националних мањина у јавним службама.
„Успон национализма и политичке радикализације има негативан утицај на права мањина, посебно у оним областима које су биле тешко погођене конфликтом ’90-тих година“, наводи се у најновијем мишљењу Саветодавног комитета Савета Европе о оквирној конвенцији за заштиту националних мањина.
У извештају је похваљен, како се наводи, повољан законски оквир за националне мањине у Хрватској и кораци предузети на промовисању остварења права националних мањина на националним и локалним нивоима, али њихова примена често изостаје.
Како се наводи у саопштењу СЕ, у јавним службама запослено је премало представника националних мањина, а право на употребу мањинских језика и писма не примењује се у неким областима.
Као пример, Комитет наводи повећан број инцидената говора мржње који је, како се наводи, постао прихватљивији у медијима и политичком дискурсу.
Антимањинска реторика и предрасуде доминирају великим делом јавне дебате о националним мањинама, што резултира тиме да се многи појединци уздржавају од остваривања својих права из страха од негативних последица.
Комитет указује и на препреке за економску интеграцију са којима се суочавају повратници, избегли током сукоба 1991–1995. године, укључујући и оне које се тичу држављанства.
Приликом посете Комитета областима у које су се Срби вратили, констатовано је да су основне јавне услуге попут струје, гаса и воде доступне са прекидима. Такође се наводи да се стиче утисак да од краја сукоба није било ниједне инвестиције у озбиљно оштећену инфраструктуру.
Док су позитивни кораци предузети на промовисању интеграције Рома, оцењује Комитет, у извештају се критикује континуирана дискриминација Рома наводећи да се у школама се ромска деца и даље наилазе на сегрегацију у неким случајевима. Упркос томе, све већи број ромских студената ушао је у високошколске установе.
