Афера „Консултантица“ увукла је Хрватску у политички ковитлац из кога је тешко искобељати се. Пословне везе супруге првог потпредседника Владе Хрватске и лидера ХДЗ-а Томислава Карамарка и лобисте мађарске нафтне компаније МОЛ Јосипа Петровића, нарушила је односе између коалиционих партнера ХДЗ-а и Моста толико да је функционисање Владе постало немогуће осим телефонских седница.
Када је откривено да је Карамаркова супруга Ана имала уговор са Петровићем за консултантске услуге у вези са приватизацијом хрватске нафтне компаније ИНА, због чега је Хрватска покренула арбитражни спор са МОЛ-ом, хрватска опозиција покренула је у Сабору иницијативу за опозив Карамарка са места првог потпредседника Владе.
Тој иницијативи придружио се и његов партнер у Влади „Мост“, на челу са Божом Петровим, такође потпредседником Владе. Тако се крхка и једва скројена коалиција, коју на окупу држи премијер Тихомир Орешковић, који не припада ниједној политичкој опцији, већ је на чело Владе дошао из иностранства, једва одржава на површини политичког живота Хрватске.
Избори не решавају ништа
Од тренутка када је афера лансирана, политички актери у Хрватској заузимају бусије, врше прегруписавање снага и калкулишу, све у нади да је дан коначног обрачуна близу. Он је међутим, сваким даном, чини се, све даље и даље.
Каква је будућност Владе Хрватске нико не зна и немогуће је било шта прогнозирати, каже хрватски новинар Денис Куљиш.
„Има превише субјективних компоненти да би се могло прогнозирати. Може се рећи да су сви заинтересовани да не буде нових избора. То је примарни порив код свих политичких опција и појединаца. Они би најрадије да се некако искомбинује, па да се иде даље“, каже Куљиш.
Избори, према Куљишевом мишљењу, не одговарају ни ХДЗ-у, ни опозиционом СДП-у, свакоме из сопствених разлога.
„По мом мишљењу, ХДЗ није у стању да сада иде на изборе јер би претрпео драматичан пораз. Осим тога, они имају власт, па не видим зашто би је хтели пустити. Ни сам СДП не гура изборе. Они би радије да пусте још мало конопца да се ХДЗ још боље обеси него досад“, објашњава Куљиш.
Ситуацијом у којој нема решења, каква сада влада у Хрватској, могуће је, према Куљишевим речима, маневрисати током лета, јер нико неће преузети власт у Хрватској током летње сезоне, сматра Куљиш. Такво стање трајаће до јесени, када је могуће да хрватска председница Колинда Грабар Китаровић пресече ситуацију именовањем техничке владе и расписивањем ванредних избора.
Новинар хрватског портала „Индекс“ Војислав Мацоко Влади Хрватске даје још две недеље живота, без обзира на то како се ствари буду развијале, а у новим изборима види излаз из кризе у којој се Хрватска налази, мада не верује да би резултати избора били драстично другачији од оних који су били пре мање од годину дана.
„Према анкетама, СДП стоји нешто боље од ХДЗ-а, пре годину дана стајао је доста лошије и могао би, уз добру кампању, чак и да достигне довољно гласова да, са својим коалиционим партнерима и мањинским странкама или ако нешто преживи од ’Моста‘, склопи нову власт“, каже Мацоко.
Закључак је, дакле, да нови избори не би решили постојећу кризу у Хрватској, или зато што би резултати били слични садашњим, или зато што никоме нису у интересу. Излаз из кризе, међутим, мора се наћи што пре, а у тражењу решења предњачи владајући ХДЗ, и то на неуобичајен начин.
Орешковић као жртвено јагње
За ХДЗ решење је препакивање постојеће Владе тако што би на њено чело дошао Карамарко, а актуални премијер отишао из Банских двора. Ту је опцију поменуо један од најутицајнијих људи у ХДЗ-у Дарко Милиновић, који је премијера Орешковића назвао неодговорним. Према Милиновићу, који је на прошлонедељној скупштини ХДЗ-а добио највише гласова као кандидат за члана Председништва странке, излази из кризе су или да Карамарко постане премијер или да се распишу нови избори.
„Тиме ХДЗ покушава да спаси свог председника Томислава Карамарка понижења гласања у Сабору и највероватнијег изгласавања неповерења. Тиме ХДЗ заправо руши Владу изнутра, спашавајући Томислава Карамарка од понижења, али и одузима својеврсни политички моментум ’Мосту‘, пребацујући сву кривицу на Тихомира Орешковића“, закључује Мацоко.
Ни премијер Орешковић, међутим, не остаје дужан. У штуром обраћању јавности позвао је Карамарка и Петрова да се повуку из Владе. Као непознаница остаје како би Влада функционисала без два најутицајнија члана и какву политичку залеђину има Тихомир Орешковић који је на чело Владе Хрватске дошао из иностранства као експерт.
Једно је сигурно — својим јогунастим понашањем и одбијањем судбине коју му је наменио ХДЗ, Орешковић је само још заковитлао ионако снажан ураган који дрма хрватском политичком сценом, а време ће показати хоће ли се прилике ускоро смирити или ће хрватски политичари, уместо на одмору, лето провести у Загребу у својим кабинетима.
