00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Протест Пекинга због америчких саопштења о Тјенанмену

© Flickr / Fuzzy GerdesКинеска застава у Чикагу
Кинеска застава у Чикагу - Sputnik Србија
Пратите нас
Министарство иностраних послова Кине у суботу је изразило велико незадовољство и одлучан протест Сједињеним Америчким Државама због саопштења Стејт департмента о догађајима на тргу Тјенанмену 1989. године, назвавши то мешањем у туђе послове.

Сједињене Америчке Државе позвале су Кину да саопшти број жртава протеста на тргу Тјенанмену у Пекингу 4. јуна 1989. године, као и да не дозволе да се прате они који желе мирно да обележе 27. годишњицу тих догађаја.  

„Кинеске власти већ су изнеле своју коначну пресуду о политичкој турбулентности крајем осамдесетих година прошлог века, као и о другим чињеницама у вези са тим догађајем… Кина оштро изражава своје незадовољство и одлучан протест“, саопштила је званична представница Министарства иностраних послова Кине Хуа Чуњин, а пренела је агенција Синхуа.

Владимир Путин и Си Ђипинг на самиту Азијско-пацифичке економске сарадње - Sputnik Србија
Кинески ветар дува у једра Русије

Према њеним речима, „погрешне изјаве које даје америчка страна из године у годину представљају озбиљно мешање у унутрашње послове Кине и нарушавају основне норме међународних односа“. 

Она је позвала САД да „одбаце политичке предрасуде и да преиспитају своје погрешне потезе како не би наносиле штету билатералним односима“. 

Студентски протести који су избили у Пекингу 15. априла 1989. године кулминирали су 4. јуна. Тада је кинеска армија уз помоћ тенкова угушила протесте студената који су тражили спровођење демократски реформи.

Тачан број жртава и дан-данас изазива дискусију. Према званичним подацима, погинуло је више од 200 људи, док је око 7.000 рањено, а заштитници људских права говоре о хиљадама погинулих.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала