„Ово је скупштина“, написала је Вјерица Радета, народни посланик СРС-а на свом налогу на Твитеру, реагујући негативно на народну ношњу у којој су на прво заседање новог сазива парламента Србије дошли поједини посланици партије Двери. Радета би била јунак дана да не памтимо и њено облачење мајица са ликом Војислава Шешеља, а још више клетве које је изрекла кад се делила СРС, које не приличе да их изговори ни Хатиџа у Кустуричином „Дому за вешање“, а не народни посланик.
Свила и кадифа у блату
У Скупштини Србије је јуче, стварно, било као на слављу гастарбајтера у околини Пожаревца —тотална парада кича, за пијанство нисмо сигурни. Они који би требало да буду највиша власт у Србији, понашали су се као ријалити-звезде којих се толико гнушају и они и њихови бирачи и заједно тврде да је највеће зло Србије што народ гледа како се свађају старлете. Међутим, проблем ових ТВ формата је решив једним кликом на даљинском управљачу, а проблем народних представника и носилаца уставотворне и законодавне власти се решава тек кад бирачима кликне у глави.
Да вам не препричавамо детаље, довољно је рећи да је све био један велики вашар, али вашар по киши, са незнатном разликом што је блато на таквим „манифестацијама“ видљиво на гардероби и лакованим ципелама, а у парламенту је блато лебдело у ваздуху поред свиле и кадифе које су бележили мобилни телефони посланика.
За то време гледаоци и гласачи доживљавали су оно што се у савременој феноменологији назива трансфер блама — било их је срамота, кад већ није оне које су бирали. Мада, грађани и нису бирали њих већ листе, тачније странке, најтачније лидере странака. Све остало је октроисано.
Доиста, нису се сви народни посланици понашали баш онако како описасмо. Било је и оних који нису умели да сакрију одушевљење што су напокон „неко“ — као кад дете први пут окуси шећерну вуну, па му никад доста.
Свакако, од тих 250 душа (барем је 250 пута поменуто да Србија има превише посланика, али је и 500 и више пута потврђено да онога о чему се највише прича најмање има, па је све остало исто) било је и пристојног света. Њих нећемо издвајати, те часне персоне не воле глорификовање манира који се подразумевају.
Имена осталих налазе се у свим данашњим дневним новинама. Како јављају извори блиски ријалитија „Парови“ и „Фарма“, учесници ова два шоу-програма састали су се — без ургенције америчког амбасадора Кајла Скота — и договорили се да напишу отворено писмо у коме су само три речи и знак узвика, али је порука довољно јака: Узимате нам хлеб!
Ко ту кога бира, господо
Поражавајуће је — за све грађане, гласаче, а понајвише за пореске обвезнике (према подацима са сајта Народне Скупштине Србије дневни варијабилни трошак одржавања седница 2014. је износио 1.437.381 динара) — да народни представници не знају да постоји друштвена подела рада. Дакле, да се поодавно зна коме је посао да се скида го, а коме је посао да скида муку са леђа грађана. У Скупштини је било све огољено, до вулгарности. За ријалитије не знамо, а и небитно је.
Медији су се забављали и утркивали ко ће више „вести“ да пренесе. Тако смо из више извора сазнали како су се испред лифта поздрављали Војислав Шешељ и Ненад Чанак, као да су се срели Кисинџер и Солжењицин. Море…
Највеће изненађење избора Саша Радуловић је преко свог твитер-налога, „ексклузивно“ открио колико је јефтин скупштински ресторан. ’Ајде. Претпостављамо да ће у наставку заседања у понедељак „ексклузивно“ открити да је вода у парламенту мокра, да се сапун троши прањем руку и да саксије имају рупу. Па ће на све то рећи: Доста је било. Ако се по јутру дан познаје, баш настављају да изненађују.
Стварно је доста, бре, било
И онда је то све прекинуо Драгољуб Мићуновић и померио заседање за понедељак. Таква одлука председавајућег — изабраног као најстарији посланик — изазвало је салве негодовања сада и убудуће владајућих напредњака и сада и највероватније и убудуће владајућих социјалиста. Саопштења са превише речи и премало садржаја пљуштала су као киша дан раније.
Мићуновић јесте погрешио, али не због тога што је прекинуо бесмисао, већ због тога што је уместо испред телевизора био „на телевизору“. Наиме, његовим годинама не приличи такво друштво.
Напредњаци и социјалисти, хвала Пословнику, могли су — да су хтели, и да су озбиљни као што нису — читав посао да заврше „док је дана“, па да свечана седница парламента буде истински свечана. Овако само усиљено драматизују ситуацију, као да је председавајући избацио Космет из Устава. А они, је ли, жестоко против.
„Срамота ме је кога гарда дочекује“, био је један од коментара „обичног“ света на Твитеру. Гарда је барем била на нивоу. Њима је посао да ћуте и дочекују.
„Шта ради народ?“, питао је својевремено кнез Милош Обреновић. „Буни се“, одговарају му. „Стежи“, нареди кнез.
Прође неко време, а мудри Милош поново упита (као Вучић кад отвори Ексел табелу и анализира расположење јавног мњења): „Шта ради народ?“. „Ћути“, одговорише му. „Попуштај!“, заповеди Обреновић.
Грађани, гласачи и порески обвезници негодују, гунђају, повремено буду организовани хепенинзи које учесници називају протестима… а мањина коју је већина изабрала да уместо ње доноси законе, контролише владу и да свеукупно даје пример, жели једино да буде популарнија од Змаја од Шипова.
Господо у краватама и оделима скупљим од ваше плате, нисте од Бога, већ од народа. Пазите да народ не заћути. Тада вам шефови странака помоћи не могу — бићете избачени. А упамет се и лидери — од Вучића и Дачића, преко Шешеља, Санде и Бошка, Пајтића и Радуловића, те Чеде, Чанка и Бориса, па до мањина. Мора се знати ко ту кога бира. И ко ту коме полаже рачуне.
