„Тешко је говорити о ’европском пролећу, лету или јесени‘. Терористички напади су специфична ствар, они могу само да ојачају јединство погођених грађана, јер ће људи претњу перципирати као заједничку, да су мета исламских терориста. Они неће допринети дестабилизационим процесима“, рекао је за Спутњик Игрутиновић.
Турски лист „Сабах“, близак владајућој партији председника Реџепа Таипа Ердогана, ових дана је прогнозирао да је само питање времена када ће „европско пролеће“ „као бумеранг ударити оне који су га бацили“, смењујући владе у Египту и другим арапским земљама.
Лист је навео да је за разлику од оног претходног, које је имало за циљ да дестабилизује друге државе тако што би се свргнули њихови лидери, код „европског пролећа“ реч о новом конфликту међу класама.
Игрутиновић не спори да у Европи и ЕУ постоје „тумбања“, наводећи протесте због закона о раду у Француској, антимигранстке протесте у неколико земаља, најчешће у Немачкој, најављени референдум у Великој Британији о изласку из ЕУ чији је исход неизвестан… Он, међутим, сматра да би се тешко могло рећи да су она повезана.
„Реч је о разнородним политичким појавама које се за сада дешавају на националном нивоу у више земаља. Врло је тешко рећи да ту постоји јединствена динамика која прети ЕУ или Европи. Још увек је реч о заокруженим догађајима унутар појединих држава који се не преливају на суседне државе“, сматра он.
Без Британаца ЕУ је слабији фактор
По ослабљење ЕУ, по мишљењу Игрутиновића, највећу претњу представља британски излазак из Уније, о чему ће се ускоро грађани изјаснити на референдуму.
„Излазак Британаца из ЕУ не мора нужно да буде проблематичан сам по себи, али ће бити један значајан сигнал на глобалном нивоу да у садашњим геополитичким околностима, заправо у политичком сукобу са Русијом, ЕУ постаје слабији фактор него што је била. Тако да ’брегзит‘ јесте значајна опасност у том смислу, не у социјалном“, каже сарадник Института за европске студије.
Он је напоменуо да Брисел покушава да кроз неколико програма, што Европске централне банке, што пумпањем новца у систем, ублажи економске проблеме, поспеши привредни раст и тако покуша да реши све веће социјалне разлике, пре свега незапосленост младих, поготово на југу Европе.
„Криза је на нижем нивоу него што је била пре шест месеци, а чини ми се да је текст који су турски медији објавили више намењен за унутрашњу употребу у склопу препуцавања са ЕУ око визне либерализације која, барем у овом тренутку, није извесна и договора о решавању питања избеглица који се одвија реалтивно траљаво и стално је под претњом прекида“, каже Игрутиновић. Проблеми свакако постоје, али су, каже хетерогени, расцепкани и није много вероватно да би се они омогли ујединити у један масовнији захват који би се могао назвати „европско пролеће“.
Он не види ни да би ствари могао да закомпликује сукоб Анкаре и Берлина због немачке резолуције која је злочине у Отоманском царству над Јерменима означила као геноцид.
Треба, сматра он, раздвојити избеглице са Блиског истока од оних који стижу из северне Африке и Авганистана и средње Азије, који су доминантно економски мигранти, чији ће се долазак наставити у наредних пет до десет година.
За ситуацију са избеглицама са Блиског истока, кључно је, додао је, како ће се одвијати сиријски конфликт.
