Зато и Европска комисија треба да сагледа своје потребе, а не потребе Вашингтона, када одлучује о сопственој енергетској безбедности, оценио је председник Скупштине Удружења за гас Војислав Вулетић.
Руска гасна компанија „Гаспром“ је саопштила да је примила званични захтев Кијева за испорукама гаса. Украјинска државна компанија „Нафтогас“ тражи обнову куповине руског природног гаса у наредних девет месеци, почевши од друге половине ове године.
У штуром саопштењу нема назнака због чега су Украјинци одлучили да се врате старом добављачу гаса од кога су одустали само пре само седам месеци.
Једино је сигуран руски гас
Вулетић за Спутњик каже да је главни разлог враћања Украјине набавци руског гаса у томе што је то једина могућност да Украјина буде сигурно снабдевена гасом.
„Цео гасоводни систем Украјине прављен је у време Совјетског савеза и он је јако добро повезан са Руском Федерацијом. У Русији има гаса за извоз, више него што јој треба, тако да је то једина могућност у овом тренутку која може да задовољи потребе Украјине“, напомиње он.
Кијев је престао да купује гас од „Гаспрома“ крајем новембра прошле године, прешавши на увоз транзитног гаса из Европске уније, тврдећи да је његова цена нижа.
Вулетић сматра да то очито није могло да дâ жељени резултат. Он подсећа да су осим Русије, произвођачи гаса у Европи Норвешка и Холандија, које имају ограничене количине на које Украјина, због своје велике потрошње, не може да се ослони. Зато је морала да се врати снабдевању из Руске Федерације.
На питање Спутњика колико је на одлуку Украјине утицала и цена гаса, с обзиром на то да је по наводима самог „Нафтогаса“ од суседних европских земаља гас куповао по цени од 198 долара за 1.000 кубних метара гаса. Од „Гаспрома“ је раније тражио нижу цену и повлашћени положај, па Вулетић одговара питањем зашто би „Гаспром“ себи правио штету.
Украјина је, додао је Вулетић, желела да има цену гаса која је толико мала да се „Гаспрому“ то не исплати.
„Зна се како се одређује цена гаса. Она се везује за цену нафте. Ако она иде горе и цена гаса расте и обратно. То се сада видело после великог и наглог пада цена нафте када је и цена гаса пала. Украјина може да тражи некакав посебан статус, али је питање да ли ’Гаспром‘ то жели да јој дâ. Зашто би ’Гаспром‘ себи правио штету дајући нешто испод цене, ако на тржишту то може да прода по већој цени“, каже Вулетић.
Упорна настојања САД да Европу одврате од руског гаса, образлажући то потребом за диверсификованим снабдевањем зарад веће гасне безбедности, у најновијем случају Украјине нису успела.
Вулетић не спори да је за свакога корисно да има више праваца снабдевања и да у сваком тренутку може да рачуна на количине гаса које су му потребне. Питање је, међутим, да ли је та диверсификација остварива, додаје он.
ЕУ да гледа себе, а не потребе Вашингтона
Европа у овом тренутку снабдева своје потрошаче гасом из Русије, Норвешке и Холандије, а одређене количине течног природног гаса добија из земаља Африке, Индонезије и још неких далеких азијских земаља. Тешко је оствариво да Американци својим утечњеним гасом добијеним из шкриљаца снабдевају Европу јер је такав гас, објашњава Вулетић, знатно скупљи од руског и афричког.
„Цела та америчка прича је само да се изврши притисак на Европу да нађе неког трећег, четвртог снабдевача гасом, што у овом тренутку апсолутно није могуће. Европа мора да се окрене према ’Гаспрому‘ и гасу из Руске Федерације јер јој то једино сигурно обезбеђује потребне количине гаса у идућем периоду“, нагласио је он.
„Европска комисија говори оно што јој нареде у Вашингтону. Она је морала да измисли такозвани ’Трећи енергетски пакет‘ да би био сметња изградњи ’Јужног тока‘, а онда је због двоструких стандарда дозволила ’Бритиш петролеуму‘ да гради гасовод ТАП не узимајући у обзир ’Трећи енергетски пакет‘“, каже Вулетић. То, сматра он, јасно говори о притиску да се Русија изопшти из снабдевања Европе руским гасом.
Вулетић је, међутим, указао да ће, према студији Међународне гасне уније, Европа до 2030. године своје потребе за гасом увећати 50 одсто.
„Реално она гас једино може да добије из Руске Федерације. Европска комисија зато треба да сагледа своје потребе, а не потребе Вашингтона“, закључио је Вулетић.
