Свемирске колоније: Утопија или будућност човечанства?

Дизајн ових планираних насеобина, који је НАСА представила 1975. године, требало је да прикаже потенцијална решења за колонизацију свемира. До данас, овај пројекат је и даље на снази.

Очекивало се да у највећој колонији буде смештено до милион људи. Режисер Кристофер Нолан искористио је ову идеју за свемирску станицу „Купер“ која се појављује у његовом последњем филму „Међузвездани“.

Свемирске станице су у облику торуса, цилиндра или сфере. Свака станица се окреће око своје осе, стварајући неку врсту вештачке гравитације. Класичан пример тога је торусна колонија „Стенфорд торус“, заснована на идејама немачког свемирског инжењера Вернера фон Брауна.

Пример торусне колоније, са капацитетом од 9.000 људи. Стамбени објекти и житељи налазе се на унутрашњој површини затвореног круга. Конструкција се врти око сопствене осе. Центрифугална сила је већа на максималној удаљености од центра, док је у центру једнака нули. Овај концепт је основа већине вештачких свемирских колонија.

Пројекат сферичне колоније који 1929. предложио енглески физичар Џон Бернал. Према оригиналном нацрту пројекта, пречник сфере, која би могла да прими до 30.000 људи, износио би 16 километара.

Нацрт сфере „Бернал“ предлаже употребу географских ширина на којима је вештачка гравитација слаба за гајење пољопривредних култура.

Соларна енергија улази у сферу кроз систем спољних огледала, и светлост је усмерена ка великим прозорима који се налазе на половима. Колоније су такође морале да буду заштићене од космичког зрачења.

Предлог америчког физичара са Универзитета Принстон Жерара О'Нила за станицу „Бернал“. О'Нил је предложио да се пречник сфере смањи на 500 метара. Ако би се ова сфера кретала брзином 1,9 обртаја у минуту, гравитација би на њеном екватору била идентична Земљиној.

У цилиндричну колонију може да се смести милион људи. Вештачка гравитација се одржава ротацијом цилиндра око сопствене осе. На тај начин, услови на унутрашњој површини цилиндра веома су слични онима на Земљи.

Цилиндрична колонија по имену „Острво три“ такође је О'Нилов предлог, а ради се о пару цилиндара међусобно повезаних шипком, који ротирају у супротним смеровима. Пречник је осам километара, а дужина 32.

Простор унутар цилиндричне колоније захтевао би изградњу мостова између њених најудаљенијих крајева.

За „Острво три“, О'Нил је предложио коришћење материјала са Месеца и ресурса са различитих планета и сателита. После Земље и Месеца, Марс највише обећава као локација за изградњу орбиталних станица.

Унутар сферне колоније, као и у случају торусне станице, планирано је да се створе оптимални услови за живот људи. Пројекти већих размера предвиђају потпуну имитацију различитих услова за живот који постоје на Земљи.

Идеја је да колоније користе соларну и нуклеарну енергију. Ове станице ће, у најбољем случају, на располагању човечанству бити тек у далекој будућности, предвиђају стручњаци.