Пре 26 година усвојена је Декларација о државном суверенитету Русије, а кроз тачно годину дана, 12. јуна 1991. године, одржани су директни избори за председника земље, први у историји Русије.
Да ли је СССР морао да се распадне и каква је била улога Бориса Јељцина у томе? Да ли је он човек који је срушио комунизам и совјетску империју или је он отац руске демократије?
Због чега је за свог наследника одабрао баш Владимира Путина? Да ли је знао да је Путин способан да Русију врати на светску агенду?
Наши гости су Бранко Влаховић, дописник Вечерњих новости из Москве, Слободан Самарџија, бивши дописник Политике из Москве, и Дејан Делић, самостални саветник у Привредној комори Србије.
— Бранко Влаховић: Русији треба да буде привлачнија својим бизнисменима како не би новац улагали или држали на Западу, већ у својој земљи. Хладни рат никада није престајао…Русија и Кина никада неће бити војни савезници.
— Слободан Самарџија: ЕУ се све више окреће Русији, Италија жели укидање санкција, а Немачка већ испод жита ради са Русијом. САД се све више увлаче у себе, па је Америка сада у опасности да се самоизолује и дешава јој се оно што је желела да наметне Русији.
— Бранко Влаховић: И Путинова Русија бори се са корупцијом, и он у свим својим обраћањима нацији посебну пажњу посвећује том проблему. Са корупцијом је тешко борити се, а Путин није човек који жели да га памте као некога ко се са тим проблемом борио вешањем људи. То се не може решити за три дана, земља је огромна и треба стрпљења.
— Слободан Самарџија: Путин је главни човек у Русији, и мада га Запад назива тиранином, он је схватио да Русија има свој посебан пут и успешно је води тим путем… Распад СССР-а био је велики геополитички крах, али оно што је уследило показало је да то може да се превазиђе. Идеологија се изгубила, а озбиљност са којом је Путин приступио послу помогла му је да земљу покрене у правом смеру.
— Дејан Делић: Ради се на порасту производње у Србији, а на нама је да се боље отворимо ка руском тржишту.
— Бранко Влаховић: Запад од ових санкција има веће штете него Русија, јер их је навукла безобразна америчка администрација…Русија тек треба да направи праву индустријску реформу јер има фантастичне услове за пољопривреду и не би требало да увози месо и воће… Путин не би могао да врати Западу дугове, да није почео у касу да се слива новац од пореза. Уозбиљио је Русију.
— Бранко Влаховић: Путин је преузео од Јељцина опљачкану Русију, и мада критичари кажу да су му на руку ишле неке ствари, чињеница је да је Путин уозбиљио државу и натерао олигархе да плаћају порез.
— Слободан Самарџија: Када је почела „Путинова Русија“, уведен је ред, ствари су кренуле да се сређују… Незапосленост је са 32 посто пала на 11, БДП-а је растао, па је Русија зато доспела у Г-8 и постане чланица БРИКС-а… То је доказ да се радило како ваља… сада има респектабилну армију и чини ми се да је превазишла снагу СССР-а.
— Дејан Делић: Наши производи су тражени у Русији, и на Споразуму о слободној трговини још више треба радити, јер извоз наших производа у Русију може бити много већи.
— Дејан Делић: Сарадња Русије и Србије нарочито је узнапредовала потписивањем Гасног споразума.
— Дејан Делић: Тек сада можемо да сагледамо приватизације у Русији које су се одвијале у 90-им годинама… Доласком Путина на власт унапређени су односи Србије и Русије и либерализована је трговина.
— Бранко Влаховић: Јељцин је Путина одабрао не због визије, већ јер се уверио да Путин зна да држи реч, што је пуно пута и доказао. Увек је испунио дато обећање.
— Слободан Самарџија: Најбоље што је Јељцин урадио било је то што га је наследио Путин.
— Бранко Влаховић: У Русији има доста празника, али оних старих више нема, а нови нису „заживели“. Мало који обичан човек данас то слави на онај начин, онако величанствено, на који се то славило некада у СССР-у… Дан победе је празник над празницима, и тај празник славило је и бивше руководство, и Путин данас… За обичног Руса Дан победе не може се ни са чим упоредити.
Европско првенство у фудбалу — чека ли нас нов напад терориста
Колико је рањив француски безбедносни систем? Да ли ће у центру пажње бити фудбал или страх од тероризма?
Наши гости су Наташа Ракетић, новинарка првог програма Радио Београда, Иван Ћурковић, некадашњи голман Вележа, Партизана, репрезентативац Југославије и капитен Сент Етјена, и Милан Пашански из Форума за међународну безбедност и тероризам.
— Милан Пашански: У свим демократским земљама постоје социјалне тензије и са протестима се рачуна, па евентуални протести радника неће пореметити систем безбедности.
— Наташа Ракетић: Српски фудбал заслужује да буде на једном таквом такмичењу и било би лепо да се врати тамо где му је место.
— Иван Ћурковић: Волео бих да Французи играју финале, као и Немци, мада дешавала су се изненађења. Играће се леп фудбал на Еуро2016. Французи су фаворити, домаћини су, што је велика предност и имају добру репрезентацију. За две године је Светско првенство у Русији и оно се са нестрпљењем очекује. И тамо ће бити настојања да се дестабилизује политички систем.
— Наташа Ракетић: Француска намерава да аплицира за наредне Олимпијске игре и сада, са Еуро2016, желе да покажу да су способни да организују тако велико такмичење.
— Иван Ћурковић: Французи су на неки начин зачетници свих великих такмичења и очекују победу.
— Наташа Ракетић: У Француској се ово првенство очекује са нестрпљењем. Полицајци на коњима и војници на улицама Француске уливали су ми поверење.
— Иван Ћурковић: Грађани Француске имају поверења у своју државу и институције. Зато тамо нема панике, некако је ми више правимо гледајући са стране. Еуро2016 ће бити фантастично такмичење.
— Милан Пашански: Терористи постижу циљ онда када завлада несигурност, када народ нема поверења у државу и то да она може да заштити своје грађане.
— Наташа Ракетић: Била сам на стадиону у Лилу, где ће бити одржано неколико утакмица, а тај стадион, као и онај у Лиону су измештени из града. Код њих постоји култ породичних одлазака на утакмицу. Постоје контроле на улазу, пуно је камера, редари проверавају терен и трибине пре почетка утакмице и уласка публике. Живот у Француској иде даље, народ у Лиону има поверење у своју државу, осећа се безбедно и то је највећа победа против зла.
— Милан Пашански: Превентива је мера вредности безбедносног система и мислим да су у томе успели. Јако је проблематично на толиком простору обезбедити да све прође на најбољи начин. „Ролан Гарос“ је био нека врста генералне пробе, али њега је релативно лако обезбедити. Француски систем безбедности у прошлости није успео да се ухвати адекватно у коштац са домаћим терористима. Фудбал ће се играти у десет градова у Француској и тешко је то обезбедити.
— Иван Ћурковић: Играчи се не шетају париским улицама, они су усресређени на игру, и не верујем да ће размишљати о безбедности у том тренутку. Биће сјајног фудбала, не плашим се да ће неко бацити бомбу на терен јер су фантастичне мере безбедности предузете.
— Наташа Ракетић: На хиљаде полицајаца радиће на обезбеђењу првенства, неће моћи да се унесу велики ранчеви, а постојаће три степена обезбеђења.
— Иван Ћурковић: Није уобичајено да фудбалери страхују од терориста, али сада је ситуација таква у читавом свету. Мислим да неће бити проблема јер су предузете изузетне мере безбедности.
— Наташа Ракетић: Осећала сам се безбедно у Француској, у Паризу се види да је појачана безбедност, а свуда се могу видети групе полицајаца и војника.
Хвала што сте нас слушали и читали!
